Čuli smo početkom jula predlog da se uvede učenje ovog „našeg“ srpskog jezika na sv im fakultetima. To bi navodno pomoglo na liniji opismenjavanja visoko školovanih. Tačno je da mnogi visokoškolovani slabo stoje sa jezikom , govorom. Ali ! Koliko će dodatno jezičko, govorno, školovanje pomoći ako Srbija trpi teror tudjeg jezika, govora, teror Hercegovine.
Srbiji je nametnut govor Hercegovine još u 19. veku a pod nazivom „novobeogradski“. Zašto su srbijanci ovo prihvatili svakako nisi ni znali kao i danas što ne znaju. Zašto je stari govor Srbije bio loš niko nije objasnio- do danas.Tako su se srbijanci naivno odrekli zdravlja svoje psihe jer naš živi govor treba da je čvrsto vezan sa svim procesima u organizmu a pre svega sa psihičkim. Morao bi odgovarati osnovama mentaliteta.
Područje Drina -Timok je već 100 godina zborno mesto kriminalaca Balkana ali ne pokušava da se odbrani. Zašto se Srbija ne brani? Svakako zato što ne ume da izgovori ono što zapaža a što joj se ne svidja jer nije u liniji starosedelačkog mišljenja .
Sa ovakvim navodno srpskim jezikom profesor Filoz. fakul. Dragoljub Mićunović uspeo je da ugura ovakav Zakon o državljanstvu po kome svaki bivši jugosloven može da svojata Srbiju kao njen državljanin.Isto važi i za Zakon o dijaspori. To nam se dešava jer nismo našli pravu reč osporenja ovog javašluka – a u korist lažnih Srba.
Istoričar Ćorović u svojoj knjizi Istorija srpskog naroda 3 (str.264) zapaža da je teror nad Srbijom počeo još u vreme Dahija gde piše da su pre svega iz „Arnautske“ i Bosne dolazili goli i bosi a ovde se bogatili linijom pljačke.
Isto se dešava i danas kada se novac Srbije odliva u Bosnu a javnost Srbije ,pre svega intejigencija,ćuti. Istovremeno na vodeća mesta u državi sve više je radno nesposobnih došljaka iz tih zapadnih krajeva. Srbija i tu ćuti. NEUME ništa na kaže. Inteligencija MUTAVA.
Zašto Srbija ne ume da kaže? Zato što živi pod režimom zabune. Zabuna je posledica raskoraka izmedju živog tudjinskog govora i svog psihičkog unutrašnjeg govora . govora.
Reč. živa reč, nije samostalno izletela sa vrha jezika govornika. Ona je morala da se rodi i proleti kroz nervni sistem, da pobudi jezik na svoj a ne tudj način, i tek tada da izleti iz usta. Tudj način razmišljanja ne pobudjuje nam nervni sistem te nismo u stanju da slikovito izrazimo svoje zapažanje.
O tome su govorili najpoznatija lingvistička i psihijatrijska imena kao sto su; Govinda, Lurija, Vigotski, Worf, From, Stros, Fuko, Vajt. Sapir, Čomski, Humbolt, Belić.
„Značenje reči je osnovno orudje mišljenja“. Tako nam izlazi da jedna te ista reč za tebe i mene ne mora da znači isto. Zato ćemo drugačije misliti o istoj stvari. To je već zabuna.Zašto profesori i akademici ne poštuju navedene svetske autoritetenisu nikada objasnili.
Univerzitetski profesori ubedjuju ovdašnji narod da je ovdašnji zvanični govor (jezik) srpski. Znamo da je to govor Hercegovine i zato ne treba da nas lažu i uteruju u dublju mentalnu zaostalost. Sa ovakvim profesorina nikada se nećemo dokopati mentalnog zdravja na višem nivou tj. ostaćemo „Srbi sluge“ kako došljaci kažu.
Gledajući kroz razmišljanja gore navedenih svetskih autoriteta izlazi nam da je Vuk Stefanov ić Kara(džić) najveći neprijatelj starosedelaca izmedju Drine i Timoka. U svojoj brošuri o Vuku Meša je lepo zapazio da je Vuk tražio kavgu. Bio je invalid te nije mogao mačem i puškom.“Spas “ je našao u govoru srbijanaca.Ostali Hercegovci živeći ovde to su prihvatili i bezkrupulozno zloupotrebili.
Govor hercegovine je savremeni govor Huna., njihovih predaka i taj nema veze sa govorom sredjevekvne Raške. Visokoškolski profesori su najveći krivci za ovu psihogovornu zabunu – za ovo odvajanje naroda od svoga jezika.
Mnogi profesori su varvarskog porekla i potiču sa područja Drina, Lim – Jadran.Plaše se priznaja svoga porekla mada ih niko za to ne osudjuje. Bez bilo kakvog opravdanja i smatrajući sebe gospodarima situacije nazvali su sebe srbima pa time još više prigrabili pravo na laganje starosedelačkog življa.
Došljaci kažu; Srbi sluge. Izlazi nam da su profesori vodeći lažovi. Ako dodje do usvajanja predloga o nastavi ovoga jezika na Visokim školama doći će do još jačeg negativnog uticaja na mentalno zdravlje gradjana.
SRBIJA TREBA DA SE VRATI SVOME GOVORU OD PRE VUKA.
Na sve načine profesori prizivaju lažnu istoriju Balkana – i to sasvim uspešno. Ovakvi kakvi su profesori jezika i etnoistorije dodeljuju sebi ulogi Svete Krave. Naše je da im ovo „visoko“ autopriznanje ne uvažimo. Neki od njih otvoreno govore i pišu u „svojim“knjigama da se starom istorijom ne treba baviti jer je to „obično nagadjanje“. Očigledno je da se radi o NEDAROVITIM LJUDIMA koji ne shvataju da darovitih ipak ima. U tim knjigama ne pišu ništa svoje već prepričavaju tudje starije knjige pa tako osvajaju društvena priznanja i ugled uopšte.
Ali zato situacija u Srbiji je sve lošija- bolesnija. NA VLASTI SU MENTALNO POREMEĆENI. Zapaža se izuzetno dobra dikcija ljudi Hercegovine (Krajine) daleko bolja od dikcije srbijanaca pa se i iz toga vidi da ovo nije govor Srbije – vec govor Hercegovine (Krajine)- hunskih potomaka.
Ne smemo zaboraviti da se na SEVERU EVROPE u osnovnim školama nastava obavlja u lokalnom dijalektu.
Pod uticajem govora Hercegovine srbijanci su dozvolili i preotimanje nacionalnog imena „srbin – srbija“. Tako je zapadnobalkabnski osvajač zavladao Srbijom.
Čak i u vezi ratnih zločinaca starosedeoci dozvoljavaju zloupotrebu nacionalnog imena uvažavajući zločince za svoje. Tako sebe ubrajau u zločinačku naciju i to pred celim svetom.
Medju priznatim svetskim autoritetima neko je zapazio da JEZIK SADRŽI JEDAN ODREDJENI ŽIVOTNI STAV. Nama je nametnut jezik hercegovine a ti ljudi kao potomci Huna imaju želju večitog sukoba i nekakve „pobede“. Zato je Srbija glupavo ratnička gde se zločinci ubrajaju u heroje. U tkz. poeziji krajinskohercegovačkih pesnika vidimo stalnu želju za sukobom pa se i ta gadost uvažava za poeziju i uči u školama – na žalost.
PAVLE IVIĆ I VERA JERKOVIĆ su pre 40 godina jasno su kazali da govor Raške u 13. veku nije imao nikakve veze sa govorom prekodrinskih zemalja.
Sasvim je očigledno da se ljdi područja Drina – Timok trebaju vratiti na svoj oblik govorenja od pre Vuka.
U DRUŠTVU KULTURE IMA SAMO ONOLIKO KOLIKO JE MASOVNO PRIHVAĆENA. Zato je urodjeni oblik govorenja – dijalekt- od odlučujućeg značaja.
I zato;
IZBORI STAROSEDELACA – JEDINO REŠENJE.
AKO NE MI – KO? AKO NE SAD – KAD?
Aleksandar Belić, … u potsveti se produžavaju oni jezčki procesi koji sa nam poznati iz jezičkog razvitka u svesnoj uptrebi…
Govinda; Svaka reč je zvučni ekvivalent iskustva povezanog sa stimulansom.
Lurija; Ponavljanje bezsmislenih slogova dovodi do knflikta sa reprodukovanjem fonetski bliskih ali osmišljenih reči. Značenje reči pretstavlja osnovno orudje mišljenja. Worf; Jezik kao celina sadrži jedan životni stav. On je zaledjeni izraz odredjenog načina iskustvenog doživljaja.
From; retko dospeva do svesti ono osećanje za koje jezik nema posebnu reč.Svojim celim duhom koji je u jeziku zamnznut odredjuje se kako ćemo doživljavati. ..
Stros; Kultura i društvo se moge svesti na jezik.
Fuko; U nesvesanom se analiziraju norme, pravila…
Vajt; Kultura ne postoji van ljudskog bića. Simboli u obliku reči unose kontinuitet u iskustvo.
16.7.19
Co.
SANU- Pretsednik
Matica Srpska – Pretsednik
Filološki fak. – Dekan
Fak političkih nauka- Dekan
„Poezija“ Hercegovine
„radij se dušo moja to je to što si htela. Mutavi demijurg krotak je poput slona“
„osvalač, zločinac i heroj medju nama“
„svet se ipak deli na nas i gadove,Nas treba pobiti što gadovi žive“