Zloupotreba žrtava genocida i ratnih zločina u predizborne svrhe odvija se u Srbiji u dva pravca. Jedan je u vezi sa neprimerenim glasnim komentarisanjem , stavljanjem u poziciju žrtve naspram porodica žrtava ratnih zverstava zbog kojih je Haški tribunal osudio Radovana Karadžića na 40 godina robije. Drugi pravac zloupotrebe u cilju predizborne kampanje je upadljivim ćutanjem ili vrlo tihom i neprimetnom reakcijom.
Prvi pravac, naravno,odnosi se na pretstavnike aktuelnhe vlasti , preciznije premijera Aleksandra Vučića koji, čini se, pokušava da preuzme na sebe ekskluzivno pravo da komentariše presudu Radovanu Karadžiću kao nepravičnu i donetu sa namerom da nanese štetu gradjanima Srbije , odnosno u cilju otcepljenja Republike Srpske. Tako se na najlakši način stiču izborni poeni i dobija bonus biračkog tela. Očekivalo se da će, prema nekom ranijem iskustvu, Vučić pustiti dežurne ministre za širenje netrpeljivosti prema našim susedima da se izviču i osramote gradjane Srbije. Medjutim, vanredna sednica Vlade Srbije, te sastanak sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve , preusmerili su običajnost ustanovljenu u prethodnim godinamqa , da naspram dežurnih glasnogovornika politike huškanja i sukoba sa susednim državama , on deluje kao umeren i pristojan proevropski državnik.
Preizborno vreme , ipak, nije vreme pristojnosti. Tako se odmah vrisnulo da će presuda balkanskom kasapinu dovesti u pitanje opstanak srpskog naroda i RS. Iako je jasno da to nema nikakve direktne posledice na to pitanje ,koje bi postajalo i postojeće , i bez ove presuede Karadžiću. Bilo bi potpuno neočekivano ,zaista, da se i jednom rečju iskazao stid i žaljenje zbog svega onoga zašta je Karadžić osudjen.
Tu dolazimo do drugog pravca zloupotrebe ove presude, a ono se odnosi na pretstavnike opozicije , s ove druge strane političkog spektra. Čast izuzecima, LDP i LSV, koji su jasno izašli sa stavom da je presuda Karadžiću prilika za suočavanje sa istinom , skidanje žiga genocidnog naroda i satisfakcija za žrtve. Boris Tadić i Bojan Pajtic , medjutim, upadljivo ćute. Čine upravo ono što su radili dok su bili na vlasti i zbog čega su kažnjeni skidanjem sa vlasti – kukavički se udvaraju nacionalističkom delu biračkog tela , nadajući se glasovima desnog centra.
Jer, vlast je vlast, a čast je čast.