RAŠKA

Krajem 6. veka Serbi (Stari srbi) su izašli na srednji tok Elbe i ceo tok Zale.
Veliko franačko carstvo bilo je u krizi u 7. veku tako da nije moglo da čuva svoju istočnu granicu dugu oko 1.000 kilometara. Ova franačka kriza je dobrodošla Serbima da bi prešli Zalu na zapad i zauzeli prostor do donjeg toka Majne pa čak i „južno preko Dunava“.48k 25.Tko su došli do Bajerna tj. tadašnjeg Norika i Recije. Stanovnici Recije davno pre Hrista bili su mešavina Kelta i Ilira. Po nekim autorima oblast Recije dobila je ime po autohtonim plemenima. Rimljani su saznali za njih u 2. v. pre Hr. alu su uspeli da ih savladaju tek 15 godina pre Hr. Zajedničko ime tih plemena bilo je Reter. pa je tako provincija i dobila ime.
Naseljavanje novog stanovništva (veterani i sl.) desilo se i u Noriku i Reciji. Stotinak godina po osvajanju Recije rimska granica se pomakla dalje na sever do preko Dumva. (3k143).
Sredinom 5. v. Alamani su zauzeli deo Recije (3k169). U drugoj polovini 5. v. severna obala Dunava kod Regensburga bila je pod jakim pritiskom Tiringena.(3K I73). Godine 531 Franci su oteli od Tiringena zapadni i južni deo Recije.
Oblast Bajern otpala je od Tiringena još ranije.Bajern se u početku zvao Baiovarii (Bayovarii).Smatra se da je ovo ime došlo od stanovnika oblasti Baia došljaka iz Panonije.(3k 174) Ovi došljaci su „Kvadi“ sa nešto Alana i Markomana. (dali su „Kvadi“ takodje Seri?). To se desilo oko 500. godine. Zauzeli su Norik i Reciju i te dve oblasti dobijaju zajedničko ime Bajern.U narednom periodi Bajern se proširio do reka Lech i Inn i do Alpa. Ubzo 540. je pripao Francima.(3k 174) Hrišćanstvo je u ove oblast ušlo preko Franaka a počev od 500. godine.
Pomenuta oblast Baia nalazi se izmedju 22 i 23 stepena istočno i 47.i48.stepena severno.

Na reku Ilm pritoku Zale Serbi su se naselili tek u 8.v. Sva ta Serbi plemena isturena na zapad od Zale u drugoj polovini 8. i tokom 9.v. bila su pod pritiskom Franaka. zato su se morala povlačiti na istok .To je bila sudbina onih na reci Ilm i onih južno preko Dunava.
Franci su naneli jak udarac plemenu Člamoči 805.kojima je vladao Semela. Serbima na Elbi je 856. vladao Miliduh a 858. Čiscibor.Oblast istočno od Zale je bila zauzeta od mnogih plemena te su ona sa zapada pod Francima morala naci neko drugo mesto svoga boravka. Morali su ići dublje na istok ili na jug prema Panoniji i Balkanu. Tako su na Balkan mogli doći tokom 9.v. Serbi sa Ilma .To kretanje na jug svakako da je povuklo i plemena iz oblasti češke sudeći po imenima naselja . Imena naselja u Raškoj to potvrdjuju; Trnova, Brvrnik, Brvenica, Gradac, Ribnica, Drenovo, Radobuda, Drežnik, Brezna, Strnovo, Zaglavak. To potvdjuju i imena Lim-Ilm, Hradec-Gradec. Serbi sa Ilma na Limu, Lučani na Z. Moravi, Dečani na Kosovu i Glomači u Bosni.
Na slici 2 vidimo sasvim male teritorije plemena tadašnuja Češke. Najverovatnije da su to ostaci raseljenih plemena.
Županić koji je imao mnogo sluha za ova pitanja smatrao je da su Pšovani preteče današnjih srba u Raškoj.
Car Karlo Veliki je uvažavao Serbe za dobre ratnike i gledao ih je pridobiti. Podizao im je škole i priznavao za „kraljevske seljake“što je u ono doba nešto značilo. Živeći u podunavlju bili su svakako pod uticajem i franačke i rimske kulture. To im je svakako nešto značilo. Recija je prva tri veka posle hrista bila rimska provincija i to je moralo uticati na način života. U vreme Franaka imali su plemenski zakon Lex.Prema starom hroničaru „pokušaji“ gospodina vlasnika domaćinstva oko služavke kažnjavani su sa 600 dinara, silovanje se kažnjavalo sa 62,5 šolinga. Šilng je vredeo 40 dinara konj i krava koštali su oko 6 šilinga.
Ime Raška pisalo se , prema našem autoru 25k , u davnini Rassa, Rasia, Rascio, Raxia.
Oblik Rassa svakako je nastao pismenim putem kroz približan oblik Ratia jer je t još u prvoj promeni germanskog jezika prešlo u ss. Izlazi nam da Rassa potiče iz germanskih knjiga. U knjigama se ne vidi nijedan drugi potsticaj imenici „Raška“.

Kojim jezikom su govorili Serbi pri dolasku na Ibar ?
Došli su iz Racije (Recije) gde su imali neki svoj stari jezik donet sa istoka. U Raciji je taj jezik bio pod uticajem germanskog i začetka nemačkog jezika. zatim je bio pod uticajem novih došljaka sa istoka. Tu je bio i uticaj franačkog kao i narodnog latinskog. Ipak možemo smatrati da im je jezik najveću promenu pretpeo po uticajem pismenijih Rimljana i Franaka.
Karlo veliki je krajem 8.v. stigao do Fruške Gore. Imao je jakog uticaja i na Moravsku. Vidimo (32k 188) da je Karlo imau u plani i osvajanje Balkana. To se od njega i moglo očekivati. Posle Karlove smrti Moravska je tražila političku i kulturnu pomoć Grčke i tako dolazi do putovanja Kirila i Metodija. To je bila sredina 9.v.
Naziru se dva razloga dolaska Serba na balkan. To je bila franačka želja za osvajanjem juga te su Serbi bili nekakva franačka prethodnica. I sami Serbi su gledali da se oslobode franačke vlasti te su se trudili na budu na većoj udaljenosti od centra te vlasti.
Sve ukazuje da je „osmostaljenje “ Srbije u 9.v. (Porfirogenit) ustvari dolazak novih ljudi koji su od prvog dana bili dovoljno vitalni da se suprotstave susedima jer su došli iz pismene sredine gde su znali za organizaciju društva, sudstvo i td. Ipak ne vidi se neka velika snaga raške. Znači da je neko stajao iza nje. To su mogli biti Franci i Rim. Smemo smatrati da je zato Raška bila jedno zapadnopolitičko ostrvao istureno na jugoistok.
Prema jednom rukopisu nastalom oko 800. godine u Bajernu postaoji već tada jak interes za širenjem uticaja na dalji istok tako da se spominju Sirmij, Carigrad i Jerusalim (60k 58).U tom slučaju Balkan i Raška bili bi samo prilazna stanica.
Tada jaka Bugarska bila je neprijatna i Grcima i Francima. Zato je i jednima i drugima mogla dobrodoći još jedna ratnička grupa na balkanu koja bi ih mogla sprečiti u poduhvatima prema dalmaciji i prema jugu. To su svakako mogli biti Serbi (Bavari). U 9.v. u današnju Bosnu je došlo i pleme Bessi .Ne vide se sukobi sa Serbima. Kao da su došli po istom zadatku. Dolazak ovog plemena sasvim lepo se uklapa u potrebe Franaka. Narod Bessi zapazili smo i u Kavkazu i u Karpatima blizi Serba . Sukobe medju njima nismo zapazili. Teško je poverovati da bi u 9.v. jedno usamljeno pleme došlo u sredinu izmedju Franaka i Grka a da nije od nekoga pozvano.

U knjizi 57k 7 čitamo da deda Stevana Nemanje potiče iz Raške.Ako pogledamo unazad dobijamo da je Walter (Wolter) Sansavoir (Habe nicht) nemaoc imovine, stvarni deda Stevanov .Ako je Stevan došao na vlast sredinom 12.v. to se naše zapažanje sasvim uklapa.
Kroz literaturu se zapažaju pojmovi Srbija i Raška kao i Srbi i Rašani.To se uklapa u naše zapažanje da su Rassi (Rašani)došli kao posebna grupacija u područje gde je nekih Serba bilo od ranije. Zapaža se da su se Serbi i Rasi brzo medjusobno uklopili.

U letopisu popa Dukljanina 119k Vukan župan raške zove se Belcan „jer je voleo da ratuje“Vukan je svakako sakriveno ime Valter i to se uklapa u naše zapažanje o prvom krstaškom ratu po kome je Walter ostao na Balkanu.
Na str. 44 i 47 letopisa 119k zapažamo da si Sklavini (Sloveni-tj. Avari i Huni) proganjali hrišćane . Tako sazanjemo da je već bilo hrišćana u to doba i u većoj meri.
Opanak „šiljkan“ je po ruskim istraživačima maloazijska obuća. Stigao je na Balkan neznako kada. To nam ipak znači da su i neki ljudi iz Male Azije dali svoj doprinos radjanju države Raške.

Gradjani srbije treba da uče nemački i ruski jezik.

Uz ovo treba obavezno pogledati i novi tekst u rubrici „Huni i ostali“ sa nazivom „KRAJIŠNICI KAO BELI I NEKRŠTENI SRBI“. Tu smo uspeli da protumačimo da se radilo o Hunima a ne o narodu Ser… porekla.