Linijom mentalnog zdravlja najpoznatiji u svetu u vezi jezika tj govora kazali su;
Aleksandar Belić:
…mišljenje je posrednik u jezičkim procesima…bez mišljenja nema jezika u pravom smislu te reči….veliki deo jezičkih pojava vrši se u potsvesti…
u potsvesti se produžavaju oni jezički procesi koji su nam poznati iz jezičkog razv itka u svesnoj upotrebi….
ne pože biti jezika bez mišljenja …jezik služi mišljenju. U svesti (potsvesti) čuva se dobijena jezička gradja. Sva uopštavanja ili stvaranja u jeziku su potsvesna. To su tkz. zakoni stvaranja jezika – to ide bez volje. Potsvesni duhovni rad izdvaja nepromenljivi deo reči i formira nove reči.
Humbolt :
jezik se ne uči, mi samo stvaramo uslove da se jezik spontano razvije u umu. Forma jezika je unapred data ali tu treba malo iskustvo koje pokreće formiranje jezika. Tako se pobudjuje ono što je umu prirodjeno. Pitanje je (ipak) nervnog ustrojstva ili evolucije ukorenjenosti načina učenja. …Tako je opravdano pretpostaviti dali dete ne može da izbegne posebnu vrstu gramatike.
A.Govinda : Reči su žigovi svesti , rezultati, stanice beskrajnog niza iskustava , loja dolaze iz daleke prošlosti… Svaka reč je zvučni skvivalent iskustva povezanog sa „stimulansom“….Svaka reč izvorno je fokus sinergije – u kojem se odugrao preobražaj stvarnosti u vibracije ljdskog glasa – u živui izraz ljudskog duha. Radjanje jezika je radjanje čovečanstva. Magija poezije je snažmija od neposrednog značenja reči i razuma linijom logike. Uspeh velikih govornika ne potiče od onoga što kažu već kako to kažu.
Lurija : mnogi viši psihički procesi se odvijaju na osnovu govora …. svaka delatnost se reguliše uz najaktivnije učešće govora. Ponavljanje besmislenih slogova dovodi do konflikata sa reprodukovanjem fonetski bliskih ali osmišljenih reči.
Bendžamin Worf : Jezik kao celina sadrži jedan životni stav , on je zaledjeni izraz odredjenog načina iskustvenog doživljaja života. U svim jezticima postoje sklonosti ka izboru odredjenog tipa glasova za obrazovanje reči i taj izbor je uslovljen mentalitatom. Svi jezici su podjednako usavršeni u svome pravcu. Iz zaledjenog iraza odredjenog doživljaja života“ saznajemo da narod koji izgvbubi svoj jezik ostaje bez životn og stava – vegetira.
Erih From : Dali će tanana afektivna iskustva dospeti do svesti zavisi od toga u kojoj se meri takva iskustva neguju u toj kulturi. Pošto osećajna iskustva za koje izvestan jezik obiluje odgovarajućim rećima dok drugi jezik nema odgovarajućih reči. U jeziku u kome neka emocionala iskustva nisu izražena različitim rečima skoro je nemoguće da iskustva dopru do svesti i obratno. Retko dospeva do svesti ono osećanje za koje jezik nema psebnu reč. Svojim celim duhom koji je u njemu zamrznut jezik odredjuje kako čemo doži vljavati i koje će iskustvo dopreti do naše svesti. .
Levi Stros : Kultura i sruštvo se mogu svesti na jezik. Jezik je b iće izvan svesti i volje pojedinca. Lingvistuka je otkrila nesvesnu bazu.
Fuko : U nesvesnom se analiziraju norme , pravila….
Lesli Vajt : Kultura ne postoji van ljdskog bića. Simboli u obliku reči unose kontinuitet u iskustvo. nTo je akaumula cija znanja. Što je tačno za jezik važi i za druge delove kulturnih procesa – tehnološku, socijani i za kulturu u celini. Čovek je samo istrument kroz koji se kultura izražava.