STARI SLOVENI
U knjizi 132k 223 zapažamo da se pojam Sloven pojavio u ruskoj literaturi sredinom 18.veka.Krajem 18. i početkom 19.v. taj pojam se preneo preko ruske granice medju današnje „Slovene“.Ovo svežije zapažanje o širenju slovenskog imena tek od poćetka 19.v. slaže se sa knjigama „Povesti vremenih let“ od 11.v. do danas.Te hronike kažu: Mnogi drugi narodi i sloveni.
Zapažamo da je Vuk Karadžić baš početkom 19.v. vršio jak pritisak na jezik Srba mada je živeo u Nemačkoj.Vidimo da su ideologiju sveslovenstva pokrenuli ljudi skloni pisanju pa tako ubedjivali i druge narode da su slovenskog porekla. Izlazi da je „sveslovenstvo“ rezultat nečije bolesne maštovitosti. Inicijatori ovog sveslovenstva su svakako potomci Huna – kao pričljivi i skloni pisanju i agresivni.
U knjizi 42kI (39) vidimo da je SKLAVE u jeziku Huna značilo sin a SKLAVIN žena. To je svakako indirektno znaćilo i „mladji“. I danas nekome kažemo sine ako želimo naglasiti da smo stariji. Činjenica je da se ta imenica proširila u Evropi na mnoge i da je postala zajedničko ime navodno jedne etničke grupacije.Huni su od uvek bili pričljivi i agresivni.Svakako da je to razlog masovnog usvajanja imena sklave-Sloven. Vršeći pritisak na druge a ovi drugi neznajući šta to ustvari znači prihvatali su ga – nešto kao sused ili prijatel.
Evrpski jezici su bili tek u formiranju te ja svaka uporno ponavljana reč postajala zajednička – opšta svojina. Da su drugi narodi znali njeno pravo značenje nebi ga prihvatali za svoje nacionalno ime u značenju „mladji“.Tako se počeo „radjati“ slevenski narod od starosedelaca Evrope i novijih došljaka a pod pritiskom prototuraka Huna.
U knjzi 130k 21 čitamo da su ruski istraživači još 1914. i 1916. g. pisali da su Sloveni došli sa severa Azije. To je bilo vreme Velikog rata te ovo zapažanje nije prodrlo u naučnu javnost. Čitamo da su se bavili antropologijom na univerzitetu u Peterburgu Volkov i saradnici. Ovo je pisao Rudenko 1914. i Manizer 1916.g.Nezavisno od ovoga drugi ruski autor pišući o začetku ruske države kaže „Sloveni prodaju čamce Rusima“.I tu vidimo razliku Slovena i osnivača ruske države.
Sada po padu komunizma veći broj istraživaća Sibira proučava Slovene.
U knjizi 129k 22 vidimo da na samom početku 10.v. u Velikoj Skitiji žive narodi Varjazi, Sloveni, Čudi ,Meri, Poljani, Radimiči, Hrvati , Dulebi, Tiverci i Drevljani.Vidimo:
1. Sloveni su samo jedan narod pored desetak drugih. Malo ih je odprilike 1:10.
2. Huna navodno nema – mada ih je moralo biti.
Iz ovoga izlazi:
a. Imenica Sloveni pripada Hunima- još uvek u 10.v.
b. U 10.v. „veliki“ slovenski narod još uvek nije postojao . Mnogi današnji narodi nose ime Sloveni kao pogrešno.
c. Starija etnička plemenska imena još uvek su živela i od drugih poštovana.
U 132k 157 vidimo…“dolazi se na pomisao da je Nestoror letopis sačuvao samo imena plemenskih saveza koji su se mogli sastojati iz malih plemenskih grupa ili rodova….nije sigurno da jedno ime saveza pripada stvarno jednoj etnogrupaciji ….objašnjenja istoričara su mala i nedovoljna s obzirom na velike količine arheoloških nalaza. Zato do sada poznati etnonimi traže nove analize….“
Na str. 227 (132k) autor zapaža da opšte zajedničke karakteristike istočnoslovenskih jezika ne potiču iz daleke zajedničke osnove jednog „prajezika“ već su rezultat NIVELACIJE heterogenih elemenata tj. INTEGRACIJE NARODA sa svojim posebnim starim jezicima.
Na str. 222″…uključivale su se različite etničke komponente“.Sa ovim ruskim autorima možemo biti saglasni i bez analize jer je nelogično očekivati da je jedan narod (slovenski) živeo na ogromnom prostoru od Sibira i dalekog Istoka do juga Azije. Ovde treba uvrstiti (132k 70) da „novih istorijskih zapažanja o drevnim Slovenima za poslednjih 100 godina (1979) nema, javljaju se samo nove interpretacije…“Ovo je izuzetno važno. Tu treba uračunati zapažanje na str.72 da se iz Herodotovih izveštaja u korist Slovena ne može izvući nešto novo mada je uložen ogroman trud. Na str. 90 te knjige vidimo kartu (14) gde zapažamo Sklavine u Panonoji i Kriviče na severu.Da su Sklavini provalili na Balkan nema sumnje. Sklavini su svakako oni Huni koji su došli preko Dnjepra u 4.v. Bilo bi naivno verovati da jedna grupa Huna nije još ranije i bez borbe došla na sever Evrope jer se njhovo carstvo u Aziji osipalo zbog gradjanskih ratova još pre Hrista. Sever Evrope nije tada ima jaču društvenu organizaciju te odbrambene borbe nije ni bilo pa je dolazak drugih naroda mogao ostati nezapažen.
Na str.105 čitamo. „samo deo stanovništva drevne rusije govorio je slovenski“. To je vreme pisanja prvih hronika istočne Evrope-11.v.
Dalje vidimo 132k 74 veliki trud istraživača oko utvrdjivanja postojbine Slovena. Mnoga jezička istraživanja ukazuju na oblast Evrope počev od Elbe pa na istok nešto dalje os Moskve.To se osnosi na vreme počev od 6.v. tj. od useljavanja u tkz. Lužičku Srbiju.Svakako da je ovo relativna postojbina – ustvari zborno mesto raznih naroda došljaka poćev od reke Amur (Huni) preko Srednje Azije (Skiti) i Irana (Sarmati)- tu su počeli graditi slične jezike. Selidbe naroda oko Hrista nisu mogle biti po „redu vožnje“ nacionalideologa 19. i 20. v. Na str. 85 :“treba napomenuti da poslednjih godina istorijska nauka dolazi do ubedjenja da je formiranje narodnosti jezička i kulturna INTEGRACIJA raznojezičkih plemena u sastav jedne društvene organizacije.“
Vrlo teško je poverovati da Huni nisu dali veliki doprinos razvoju slovenskih jezika jer su bili vrlo pričljivi.Radili su kao tumači prevodioci prvih vekova posle hrista. Svakako da mnoge današnje slovenske reči potiču od njih mada mi nismo toga svesni. S obzirom na njihovu veliku pričljivost teško je poverovati nekim autorima da od njihovog jezika nije ostalo ništa.
Sloveni su zapaženi i u Karpatima a Tacit je pisao da sa oružjem u ruci kao razbojnici krstare unaokolo.18k 87.“….mit der wafen in der Hand als Rauber (Latrocinus) durchwandern“.
To je osobina poznata za Hune . Ako je Tacit (1.v.)znao za Hune (Slovene) to se moralo raditi o nekoj njihovoj grupaciji koja je vrlo rano došla u Evropu a svakako prostorom južno od Urala.
VIDI JOŠ; JEZIK SRBA