Poreski obveznici Amerike nebi mogli izdržati stalno ratovanje , koje traje već više od pola veka, a da sa novcem ne rade nešto neobično. Tu treba priračunati i jaku izgradnju Amerike što takodje mnogo košta. Amerikanci nisu madjioničari ali jesu avanturisti. Stalnim ratovanjem uništavaju svoju veliku ratnu priozvodnju .Očigledno je da štampaju novac prema svojim potrebama.Na ratnoj proizvodnji zapošljavaju svoje gradjane. Tu se podrrazumeva kontrola da nebi došlo do inflacije.
To svakako možemo i mi.
Radi se o gradjevini u pravcu urbanističkog sredjivanja Srbije.
Centralna banka bi štampala ovaj strogo namenski novac a po potrebi i uništavala.
Taj strogo namenski štampani novac NEBI bio klasični FALSIFIKAT jer bi bio pokriven korisnim radom- izgradnjom objekata koji nam nedostaju i gde bi se zapošljavali do sada nezaposleni gradjani.
Tim novcem bi finasirali izgradnju javnih ovjekata i saobraćajnica.
Taj novac nebi smeo ići u socijalu..Ako je sveže naštampani novac opravdan ne može se reći da je falsifikat. Ako se odmah nebi iskoristio može se uništiti. Njvažnije za nas je da se nezaposleni zaposle i da država dobije potrebne javne ovjekte.
Centralna banka bi bila ta koja balasira štampanje sa trenutno stvarnim potrebama.
Za nove objekte štampao bi se novi novac. U ekonomiji je poznato;“Za nove poslove – novi novac“.da se dosadašnji poslovi nebi ukočili.
Tu treba razmisliti i o izgradnji industrijskih hala koje bi se mogle ustupati stranim firmama da bi zapošljavale naše ljude. Hale bi i dalje bile naše i gradjene od domaćih repromaterijala.
Novac odavno nema zlatnu podlogu.Priznata mu je nekakva proglašena vrednost.
Dana 27.2.10 na hrvatskoj TV čuli smo od Ive Severa da je Evropska centralna banka preporučila štampanje novca za oživljavanja privreda.
Što nebismo mogli i mi ???
26.10.2009
STARA, ZAKASNELA VEST
Amerika – Alan Grinspen
U knjizi „Slom dolazi“ autora Maksa Ote na stranama 136, 137 čitamo da je Alan Grinspen kao šef Fed-a (Centr. banka SAD, 1987- 2006) u kruznom trenutku izdao saopštenje gradjanima da je Centr. banka rešena da „posluži kao izvor likvidnosti ekonomije te da podrži ekonomski i finasijski sistem“. Ovo je značilo da je „mašina za štampanje novca bila uključivana“ i tako je Moćna Amerika izlazila iz krize više puta pod Grinspenom.
Iz teksta vidimo da je Grinspen štampao novac ne za stroge namene već za opšte potrebe tj . za „potapanje krize u likvidnost“.
Kako vidimo Amerika („Velika amerika“) je štampala i štampala za sve i svašta a naši domaći ekonomisti ne smeju ni za strogo namenskie državne potrebe.
Po svoj je prilici da mi gradjani moramo povesti akciju za ukudanje ekonomskih fakulteta – i ne samo ekonomskih. 12.2.17
NAJNOVIJA VEST– Evropsa centralna banka poćinje štampanje novca kao bi privreda Evrope oživela. Vidi se da nema novih poslova bez novih para. 23.1.15