Godine 1096 osmog marta pojavio se na putu za Jerusalim na granici Ugarske „slučajni riter“ Walter (verovatno Volter) Sansavoir (Habe nisht) (nemaoc imovine)Nemanja.Bio je francuz i vodio je veliki broj pešaka i samo osam konjanika. Kod Zemuna su prešli „Moravu“ (svakako Savu) i tako su stupili u „župu imena Morava“Ponašali su se pljačkaški i tako uz pljačke stigli do Niša. Tu se sastao sa prvacima Bugara od kojih je dobio nešto novca i oružja i pratnju do Jedrena. Stigli su do Carigrada .Tu je Walter primljen sa dobrodošlicom od strane cara i tu je sačekao Petra Pustinjaka.
Petar je imao „vojsku“ sastavljenu od Francuza. Švaba, Bavara i drugih.
Dalje su Walter i Petar išli zajedno.Prešli su Bosfor i stigli u oblast Bitinija. Tu su buili upozoreni da im Turci neće dozvoliti dalji prolaz. Ipak, ušli su u oblast Nikeje koja je pripadala Turcima. I tu su pljačkali okolinu. Već tu su došli u sukob sa Turcima. Turci su bili znatno ujači. Tu je navodno Walter Nemanja pogodjen „sa sedam strela“ od čega je umro.(67k 1 – 29).
Bavari su pošli u ovaj rat 1101. godine. Vodja im je bio herceg Welf.(67kII 102- 108)U M. Aziji kod grada Ergeli (Heraklea) bili su potučeni od Turaka. Ova vojska je bila rasturena – bežao je kako je ko stigao a isto tako se ponašao i herceg Welf. Tek početkom marta iduće godine su se ponovo okupili.
Welf je otišao za Jerusalim i posetio hristov grob. Zatim je otišao na ostrvo Kipar gde se navodno razboleo i umro.
Mnogi krstaši su se počeli vraćati u Evropu.(67k Ii II)
Vizantija je tokom ovog prvog krstaškog rata pružala znatne usluge i to vidimo kroz knjige Alberta Ahenskog 67k I i II.To znači da neke svoje potajne želje protiv Vizantije Zapad nije smeo odmah posle rata javno da ispolji. Hroničar Albert Ahenski kaže da je Walter Nemanja stradao od zadobijenih rana. Za Welfa kaže da je umro od bolesti.
Medjutim jedan Nemanja je u to vreme začeo državu Rašku loja je već 1106. i Vizantiju napadala.
Vidimo ( 68k 200) ipak da je Welf od bavarske i dalje živeo i da je bio uticajan od Italije do severa Nemačke. Zapaža se da je Welf već na svome prvom putu prema Jerusalimu imao neprijatnosti sa Bugarima koje je ipak savladao. Zato je po povratku svakako smatrao da ima prava na Balkan. Tako je mogao angažovati Waltera Nemanju kao svoga namesnika na Balkanu. Ovo proširenje uticaja Zapada protiv Vizantije bio je znak nezahvalnost za ranije učunjene usluge te je hroničar iz Ahena to pokušao da sakrije. Zato je ovu dvojicu proglasio mrtvim.
Alber Ahenski je najverovatnije pisao ovo delo iumedju 1121. i 1158.godine. Bilo je rano za iznošenje prave istine o tim dogadjajima. I danas se arhive dugo čuvaju zatvorene za javnost. Uostalom razvoj dogadjaj na balkanu – sukobi Raške i Vizantije u narednom periodu pokazuju opravdanost prikrivanja istine o prvom Nemanji. Svakako da se hroničar odlučio relativno lako da Waltera Nemanju proglasi mrtvim jer je bilo više Waltera učesnika u tome ratu ali su svi ostali bili „von“ te je računao da će ova namerna politička greška proći nezapaženo.
Ipak nama danas nije posebno teško da ovu grešku zapazimo jer je samo jedan Walter bio Nemanja (bez imovine) dok su ostali materijalno dovro stajali (bili su „von“) i zato su se imali gde vratiti- svojim kućama. Nemanja je bio beskućnik te mu je bilo svejedno gde će ostati i zato je lako mogao prihvatiti ponudu ambicioznog Welfa da u njegovo ime ostane u župi Morava.
Kako je Welf bio uticajan od Italije do severa Nemačke to je opravdano očekivati da je imao uticaja i na Balkan. Po tadašnjoj osvajačkoj logici prethodni uspesu u sukobima sa Bugarima davali su mu neko pravo i na župu Morava.
Dali je Walter Nemanja imao sklonosti državnika? U knjizi 66k 29 vidimo da je voleo skupa vina, skupo prstenje , dragulje , da je izmišljao svoju konjicu (mada je imao svega osam konjanika) , da je izmišljao dvor i proglašavao dvorjane.
Walter je dakle imao želju za vladanjem i ugodnim životom. To je svakako zapažao i bavarski herceg Welf i ponudio mu namesništvo za Balkan.
Gradjani Srbije treba
da uče ruski i nemački jezik.
Uz ovo treba obavezno pogledati i novi tekst u rubrici „Huni i ostali“ sa nazivom „KRAJIŠNICI KAO BELI I NEKRŠTENI SRBI“ (7.vek). Tu smo uspeli da protumačimo da se radilo o Hunima a ne o narudu Ser… porekla.