Na stranama 203 i 204 ove knjige čitamo.
„Period posleratne obnove afirmisao je državnu intervenciju u privredi.
medjutim, nužnost državne intervencije u privredi u punoj meri je došao do izražaja u toku i posle velike krize. Tada kapitalizam po prvi put nije uspeo da iz periodične krize izadje njemu imanentnim mehanizmom prilagodjavanja. Državna intervencija u privredi , zasnovana na principima KENZIJANSKE ekonomske politike , od tog vremena postaje pravilo u privredama svih razvijenih kapitalističkih zemalja…….Tako se danas s pravom može reći da sve kapitalističke zemlje intervenišu u privredi samo je je pitanje kako i koliko. ….Tržište, više nije moglo da vrši svoju funkciju….
Pre svega“ ovaj „(stari) model je OTKAZAO na području zapošljavanja.
U TAKVOJ SITUACIJI DRŽAVA, želeci da predupredi socijalne nemire i da oživi privrednu aktivnost , nastoji da poveća zaposlenost. Država to čini na različite načine , različitim merama potsticanja zapošljavanja , a u nekim situacijama i organizovanjem JAVNIH RADOVA , kakvi su bili u dolini Tenesi u SAD za vreme velike krize.
U organizovanju Javnih Radova država se javlja kao finasijer i plaća ih iz budžeta ili EMITOVANJEM NOVCA…….“
Ovaj citat nudi se Ptersedniku vlade, Ministru finasija i Guverneru