INOPENZIJE -valutni kurs

U knjizi Finansije (Dr. Bijeca i drugi,N.sad,Stilos, 2001.) na strani 383 čitamo da pored jednog osnovnog kursa može postoja i više različitih za razne namene. Na str. 384 i 385 objašnjava se formiranje deviznog kurs. Naglašeno je da kurs mora odražavati relativne kupovne snage u skladu sa relativnim opštim nivoima cena. Tu se uzima u obzir i inflacija. Radi se o odnosu cena u drugoj zemlji i kod kuće a za istu robu. Uvažena je Apsolutna verzija kursa kao i Relativna.
Apsolutna je trenutna (početna) . Relativna uzima u obzir inflaciju. Kad je inflacija 100% Relativna je narasla za 2 puta.

Kurs bi morao stimulisati domaću proizvodnju.
U cenu proizvoda uračunat je i živi rad. „Raditi“ je prirodna pojava. Preko cene rad je uključen u devizni kurs. Tako nam izlazi da je i kurs, kroz ovaj rad, nešto prirodno- prirodna pojava. Svako nepoštovanje prirodnih procesa je veštačka tvorevina – neda se. To pravi zbrku u odnosima. To se kod nas ipak ne poštuje i zato nemamo svoju proizvodnju, zato smo jevtina radna snaga u rukama stranaca, a finansijska vrhuška otima pošteno zaradjene „doznake“.
Centralna banka vše voli da negde na strani zaradjeni novacotima od svojih državljana nego da u domovini omogući razvoj proizvodnje.

INOPENZIJE

Država uvažava inflaciju u platama, domaćim penzijama i kamatama. To ne čini sa inopenzijama shodno strani 383 navedene knjige.
Tako diskriminiše inopenzionere i to uprkos Zakonu o zabrani diskriminacije.
Srbijanac inopenzioner dobija malo dinara za evro. Zato iz svoje banke mora da podiže više evra.Tako u banci ostaje manje evra.a to znači da ostaje u banci manje novca za društveni obrt.
Nažalost centralna banka izlazi tako u susret gazdama uvoznicima blokirajući domaću proizvodnju. Očiugledno je da je Centralna banka Srbije odvno postala TAJUNSKA BANKA Srbije.
Guvernerka je svojom izjavom (novina Danas. rs 29.1.14)POTVRDILA da je Centralna banka u SLUŽBI TAJKUNA uvoznika rekavši pritom „DOGOVARAMO SE“ misleći na njih.
Oživljavanje proizvodnje preko stranaca je u načelu dobro ali nesigurno. Pa čak i to postaje loše jer plaćamo po 10.000 po zaposlenom radniku tim tudjim firmama tj.njihovim PRIVATNIM vlasnicima.
„Snaga dinara“ je izmišljena. Cene rastu.Za veknu leba dinara treba sve više- gubi vrednost. „Snagu“ su izmislili politikanti sa Guvernerom a poduprli novinari koji često neznaju ni šta govore.
Bivši gastarbajteri nisu krivi za veliku inflaciju ali su ipak primorani da je nadoknadjuju celome društvu a linijom nasilja Centralne banke.

Pored nepoštovanja Zakona o zabrani diskriminacije Cent. banka ne poštuje ni Zakon o obligacijama. Po ovome zakonu šteta se ne sme pričinjavati a ako se učini mora se nadoknaditi. Banka NEMA PRAVA da uništava zaradjene penzije samo zato što su zaradjene u drugoj zemlji

U knjigama ne piše da je privatno (lično) mišljenje o odredjivanju kursa dozvoljeno. U knjigama ne piše da je nepoštovanje inflacije pri kursu potrebno zbog stabilnosti istog – To je izmišljotina.

Pljačkaško ponašanje od strane Cent. banke je još očiglednije kad se uzmu u obzir specijalne penzije za sport i kulturu – ničim zaradjene.
Očigledno je da se jednima otima a da bi se drugima poklonilo.
Varvarski postupak.

Poštujući inflaciju jedan evro treba danas da vredi nešto preko 200dinara.

Pre tri godine neko je zapazio da je centralna banka u službi tajkuna uvoznika a tadašnji guverner pod( lažnim imenom Jelašić) je odmah bez obrazloženja dao otkaz i napustio Srbiju. Istovremeno je zapaženo da Tužilaštvo ne pokreće postupke a Državni tužilac je takodje dao otkaz- skoro u tajnosti. Nije bilo javne reči o promeni vodećeg tužioca.
Razvoj dogadjaja nas uverava da su vodeći ekonomisti radno nesposobni da pod otežanim uslovima stimulišu domaću proizvodnju.Centralna banka bi u korist domaće proizvodnje trebala da podigne vrednost evra na stvarnu relativnu vrednost pa da ga tek tada drži stabilnim.
KEJNZIJA je uvažio ceo svet ali ga samo naši „eksperti“ nepoštuju.

Termin“doznaka“ uvela je banka da nebi priznala OTIMAČINU inopenzija i zarada sadašnjih gastarbajtera koji u Srbiji izdržavaju porodice. Ove doznake iznose godišnje nekoliko mijijardi evra a to je znatno više od medjudržavnih kredita.Tako vidimo da ova „demokratska“ država ima šta da otme od nekadašnjih i sadašnjih gastarbajtera.
Pripadnici ove finansijske vrhuške ne žele da znaju kako gastarbajter živi u tudjoj zemlji , kako dolazi do sobice bez znanja jezika i pod stalnim pritiskom psihe da treba, možda mora, nešto i da uštedi . To je „hleb sa sedam kora“ o čemu niko iz armije gastarbajtera neželo da priča a kao penzioner ni da se priseća. Vrlo često taj nezna ni sam kako je uopšte preživeo.
Vlast Srbije ne interesuje koliko je tih ljudi mentalno otkazalo ili izvršilo samoubistvo. Ona njegova sobica je najčešće takva da je ispod granice dostojne ljudi. To je zato jer nešto novca treba i da uštedi da bi pomogao porodici u Srbiji ili uštedeo za nešto po povratku.

U tome razvijenom svetu plata se ugovara u BRUTO iznosu.Uplata penzionog osiguranja ODBIJA se od tako ugovorene plate.Plata se ZARADJUJE a ne dobijaZato je osećaj zarade penzije Izrazit.

Saznajemo da Cent. banka traži rešenje za kredite gradjana sa deviznom klauzulom Ti gradjani su mladji ratoborniji ljudi koji mogu Svašta na naprave. Sa penzionerima kao starijim to nije slučaj i zato Bezkrupuloznost banke dolazi do izražaja.

Čak šta više , evri od onih naših doznaka se razbacuju unaokolo. Po 10.000 evra se plaća strancu „investitoru“ po zaposlenom radniku. On je investitor a Ja plaćam.Tako je u našoj „demokratiji“ Ovo je već cirkus nasilja.
U ovom bezočnom razbojništvu Cent. banke pomažu obilno beogradski sudovi I i II stepena. To je pravo sudsko razbojništvo. Zapaža se da i nadalje postoje specijalne sudije koje drže na sebi ulogu „dvorske lude“ pri pravosudju .

Evro u depresiji odgovata uvoznicima, stranim bankarima i vidimo, lažnim investitorimaZato je Srbija Eldorado za strance. Domaći preduzetnik dobija malo dinara za evro te nemože da plaća radnike i zato nemamo svoju proizvodnju.
Za apresijaciju, afirmaciju evra novinari i novinarčići su glavna smetnja.I medju njima ima onih sa deviznomm klauzulom te pišu u svoju korist. Treba ih oplesti po gubici.
Centr. banka sabotirajući privredni oporavak, zauzima odbojan stav prema sazrevanju mladih tehnički obrazovanih u inteligenciju svojih struka tj. školovanih Dobrih Domaćina u proizvodnji.

Očigledno je da gospodja Guvernerka sve nas smatra mentalno zaostalim – uostalom kao i u vreme Šešelja. Vidi se da je ostala verna ideologiji njenog Idola Vojislava upravljenju ršuma u Srbiji.

SAMOSTALNOST CENTRALNE BANKE

Stoji činjenica da je niska devalvirana vrednost evra sprečila oživljavanje privrede pa tako i većeg zaspošljavanja gradjana.
ZAKON O NARODNOJ BANCI dao joj je veliku samostalnost. Zakonodavac Nije Rekao da je davanjem nezavisnosti odobrio sabotažu privrede a to banka godinama čini.Narodna kao centralna banka bila je dužna da po istom zakonu, svome ovlašćenju, upravlja kursom tako kako bi zamrzla proizvodnja oživela.
Nažalost banka je radila obrnuto- stavila se u službu velikih uvoznoka TAJKUNA.Očigledno je da je banka zloupotrebila zakon , svoj položaj, svoja ovlašćenja na štetu gradjana i države.
Vodećim u bancvi nije bilo dovoljno što su devalvirali evro vać se trude da stabilnošću kursa zagrže isti na destimulativnom nivou.
GDE SU TO ČITALI da jednoj državi fabrike nisu potrebna a masovna nezaposlenost jeste – nisu objasnili.
Guvernerova plata postala je 600.ooo dinara.Guverner: pa šta? Mi nismo na budžetu. Tu je guverenr zaboravio da su te pare državne a ne njihove privatne. Očigledno je da je banku smatrao svojom privatnom.
Na sve ovo Tužilaštvo – NIŠTA. To je najgora ustanova koju imamo.
Odmah po stupanju na dužnost Guvernerka je izjavila da je iznenadjena što se dinar iz granice ne kotira niakako. Gopodja svakako nije znala da NOVAC VREDI SAMO ONOLIKO KOLIKO JE POKRIVEN KORISNIM RADOM .
Samostalnost Narodne banke nije neograničena .Po člani 2 zakona o narodnoj banci njeno funkcionisanje je naglašeno po „ovom i drigim zakonom“. Drigi zakon je svaki zakon koji odgovara konkretnom slučaju. Za inhopenzionere to su Zakoni o Obligacijama i Zakon o zabrani diskriminacije s obzirom na domaće penzionere.Niko nije beskrajno nezavisan.

DRŽAVNO TUŽILAŠTVO SRBIJE

Tužilac lično
PRIJAVA – Narodna banka srbije

Ova prijava se podnosi protiv odgovornih lica koji pri narodnoj banci određuju kurs dinara tj. odnos dinar /evro a zbog pričinjavanja štete na inopenzijama bivših gastarbajtera.
U knjizi „Finansije“ (Stilos, N. Sad, 2001.) na strani 383 naglašeno je da država može da ima i više DRUGIH kurseva za posebne namene a pored osnovnog. Na strani 384 naglašeno je da se inflacija mora poštovati pri određivanju osnovnog kursa.Pri inflaciji 100% kurs je duplo veći i td.
Ovo zapažanje o poštovanju inflacije svakako je osnova ozdravljenja posrnule ekonomije. Narodna banka ne poštuje ova zapažanja u navedenoj knjizi. Banka ne uvodi poseban kurs za inopenzije a pored nerealnog osnovnog.
Tako pričinjava štetu celoj državi jer blokira domaću proizvodnju ali čini usluge velikim uvoznicima. Tako i pojačava nezaposlenost.
Isto tako OBARA VREDNOST INOPENZIJA bivših gastarbajtera i „doznaka“ sadašnjih. U zadnjih 10 godina cene su porasle preko 3 puta te državni službenici i domaći penzioneri imaju danas 3 puta veće plate i penzije. Radi se dakle o Naknadi Štete na inflaciji. Vrednost evra porasla je svega za 1,5 puta tj. sa 70 dinara porasla je na oko 110 dinara. Tako su inopenzije IZGUBIJE VREDNOST za 50%.Računajući ovako evro treba da vredi oko 210 dinara.
DISKRIMINACIJA inopenzionera u odnosu na domaće je očigledna . Vidi se da Narodna banka ne poštuje Zakon o obligacijama ZOO- pričinjava štetu inopenzionerima i nepoštuje zakon o zabrani diskriminacijeZoZD.
Vidi se da su domaći penzioneri i državni službenisci dobili naknadu štete na inflaciji pa čak i strane firme (FIAT i druge) koje dobijaju sa bužeta Srbije po 10.000 evra po zaposlenom radniku mada to ranije nije ugovoreno.
Ovo se svodi na ;On (FIAT) je investitor a Ja penzioner plaćam.
DRŽAVNI TUŽIOČE,
nigde ne piše da se kurs određuje „od oka“ prema mišljenjima ministara, guvernera i saradnika ali PIŠE ono što je naglašeno na stranama 383 i 384 knjige a u cilju ozdravljenja privrede.
DRŽAVNI TUŽIOČE,
u evropskim zemljama plata se UGOVARA u bruto iznosu.Od bruto plate ODBIJA SE penziono osiguranje.Tako je očigledno da je p’enzija ZARAĐENJA a ne dobijena kao socijala-kao u Srbiji. Zato je osećaj zarađenosti izrazit pa i osećaj „krivde“ za otetih 50% je izrazit.
O navodno opravdavajućim razlozima poklanjanja novca stranim firmama Dinkiću se ne može verovati. Za odprilike jedan mesec tri puta je davao različita objašnjenja ali koja se međusobno ne uklapaju. Treba ga UKLONITI.
Devalvacija evropske valute u Srbiji koja je bez svoje sopstvene proizvodnje može se izmisliti samo u glavama kojima je potrebna psihijatrijska pomoć.
ZAKON O NARODNOJ BANCI nigde ne naglašava da je istoj dozvoljeno nepoštovanje ZOO i ZoZD a u cilju pričinjavanja štete i diskriminacije.

PREDLAŽE SE PRIMENA KRIVIČNOG ZAKONIKA protiv odgovornih lica u Narodnoj banci i to:
član 128. zbog uskraćivanuja i ograničavanja prava inopenzionera poZOO i ZoZD a zbog razlike u društvenom položaju.
čl.208. zbog održavanja u zabludi inopenzionera o stvarnoj visini kursa a na svoju štetu.
čl.214. zato što silom svoje odluke o nerealnoj visini kursa primorava penzionere da na svoju štetu menjaju novac zarađen kao penziju.
čl.216. zato što zloupotrebljavaju ovlašćenje o određivanju kursa te štete penzionerima čije interese zastupaju.
Prilog: strane 383 i 384 knjige Finasije
8.7.2013.

OKTOBAR – VLADA
Na jednoj TV dana 28.10.13 saznali smo da vlada Srbije (posle 5. oktobra.) NIJE NAMERAVALA da radi na oživljavanju domaće proizvodnje -prethodno upropašćene.
Očigledno je da su tajkunima Uvoznicima išli na ruku a na uštrb svih ostali gradjana.
Svakako da su članovi vlade računali na podeli plena sa tajkunima.-Pola pijem -pola šarcu dajem
.Eto zato su obezvredili evropsku valutu evro.
Vidi se da su “ pošteni ljudi“ prve “ demokratske “ Vlade pod pretsedništvom Zorana gledali svoja privatna posla tj. privatizovali Vladu.

U svetlu ovoga možemo da se osvrnemo na neuspelu ideju Javnih Radova koji bi bili plaćani sveže štampanim novcem.
Ideja je u prvome trenutku prihvaćena a zatim odbačena a nije objašnjeno zašto. Samo iz činjenice da nije dato objašnjenje o odbacivanju vidi se da postoje ljudi koji ne odgovaraju ni za šta- kabadahije.
Čak šta više gotovo svi ministri su poželeli da se uključe u Javne Radove.
„Logika“ prekograničnih ugovora. o gradnji puteva ,koje ne možemo kontrolisati bila je i ovde jača od potreba društva.
Treba i ovde, i treba uvek naglašavati da ŠTAMPANJE NOVCA NIJE OPASNOST ako je namenjeno zapošljavanju kroz izgradnju i ako je pod strogom kontrolom.
Tako ZAPAŽAMO DA SU KOČNIČARI obnove Srbije iz vremena 5. oktobra i danas vrlo uticajni.