Politička volja oko primene zakona postala je odavno društveno moralna bolest. Poslanici i ministri umesto da traže zakonsku odgovornost za „glasnogovornike“ tkz političke volje i sami je potstiču.
Tužilaštvo – NIŠTA.
Najčešće čujemo da nema političke volje za primenu zakona i to je navodno opravdanje za javašluk i nasilje. Sudije i javni tužioci gledaju na diskriminaciju kao na Prirodni Zakon (od Boga dato) a ne kao na prekršajno ili krivično delo. I sudije i tužioci blefiraju da ne znaju da postoji Zakon o zabrani diskriminacije te ne biraju sredstva da ga zaobidju. „Gospoda“ sudije i tužioci mogu svakako dobiti podršku gradjana na liniji poštovanja zakona kako bi se otarasili „političke volje“ tj. raznih pritisaka. Na žalost oni podršku gradjana ne traže. Nih niko ne sprečava da se češće obraćaju dnevnim listovima i sličnim informativnim glasilima.
Još, veća nevolja je u tome štzo služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti tumači pojam „lično svojstvo“ na nerazumljiv način.
Gradjanin je upozorio da u Srbiji postoje lica koje Centralna banka i Vlada diskriminišu u odnosu na ostale gradjane. Služba Poverenika kaže da se ne radi o Ličnom svojstvu te da nece na ovome raditi. Poverenik ne objašnjava zašto „penzioner“ i „inopenzioner“ nisu lična svojstva. Vidimo i ovde da je činovnička logika jača od zakona te ostajemo u nedoumici dali istim jezikom govorimo.
Novina Danas 10.2.14, 15.2.14
„……a više od petine pretstavnika javne vlast u Srbiji nezna da je svaka vrsta diskriminacije zabranjena zakonom , odnosno ne prepoznaje sve oblike diskriminacija. …..Istraživanjem su obuhvaćeni Vlada Srbije , Skupština Vojvodine , lokalne uprave , sudovi i tužilaštva. ……Kada je reč o borbi protiv diskriminacije , ocena koju zaslužuje država je nula…….Zaposleni u javnom sektoru očigledno nisu spremni da se usavršavaju, da uče i, u krajnjoj liniji, rade svoj posao. Posebno zabrinjava podatak da su medju ispitivanima bile sudije i tužioci , koji još uvek ne prepoznaju šta je diskriminacija i ne donose presude po zakonu o njenoj zabrani , u duštvi gde je primećen porast nasilja…..
U Srbiji bi konačno trebalo proterati političku volju , kao paravan iza koga se svi zaklanjaju kada ne primenjuju zakone koje je usvojila Narodna skupština.“
Izlazi nam da su otkazi odgovornim službenicima jedini način eliminacije „političke volje“ u nepošrovanju zakona.