Bosna

Država Bosna počela se razvijati u gornjem i srednjem toku istoimene reke. Teško se menjala jer je zatvorena planinama bila u slabom kontaktu sa ostalim svetom. Prvi put je kao državicu spominje Konstantin 7. (Porfirogenit) to je 10. vek.

Ugarski kraljevi Bosnu su smatrali svojom . Postavili su za upravljača Borića sa titulom „ban“ 1154- 63.Tako je bio ugarski vazal. Pominje se kao svedok u nekim poveljama ugarskih kraljeva. Učestvovao je u dinstičkim borbama u ugarskoj i od tada se za njega više nezna.
Bosna je pod Grčkom (Vizantijom) 1167- 80.
Novi ban Bosne zvao se Kulin ( verovatno grčki štićenik).Ipak, uskoro je morao priznati vlast Ugarske.
U Bosni se razvijala trgovina a posebno sa Dubrovnikom.
Do 12.v. Bosna je preživljavala česte ratove i menjala gospodare. To je imalo za posledicu porast moći vojnih feudalnih starešina a sve ovo je padalo na teret slobodnih seljaka.
O crkvi Bosne zna se od druge polovine 11. veka. Zna se za bosansku biskupiju (1089.). Politika je uticala i na crkvu. Kada je Grčka privremeno vladala Bosnom njena biskupija pripadala je dubrovačkoj nadbiskupiji.
Katolička crkva nije imala definitaivan verski uticaj iz više razloga a s obzirom na političke i geografske okolnosti.
Tako se javlja posebna „Crkva bosanska“ a na osnovu učenja Patarena koje je polazilo od učenja Bogumila. Ova Crkva bosabska nije bila ni katolička ni pravoslavna i održala se kao vodeća do propasti države.
Patarenstvo se javlja još u vreme bana Kulina. I ban je bio pataren ali se pod pritiskom ugarskog kralja morao toga odreći u korist katolikanstva. . Vlastela je bila uz Cekvu bosansku iz materijalnih razloga jer ista crkva nije tražila od seljaka materijalne koristi . Tako je više ostajalo vlastelinskim zahtevima.
Narodna masa je rado prihvatala ovu Crkvu bosansku jer nije tražila os seljaka ništa materijalno.
Vladari Bosne uvažavali su Crkvu bosansku onako kako je trenutna situacija zahtevala.Vlastela je bila patarenski nastrojena jer je mogla od seljaka
veći prihod ubirati. Tako je vlastela bila i jača pred centralnom vlašću.
Crkva bosnaska bila je dobro organizovana po celoj državi gde su i žene imale svoju ulogu. Crkva je imala svoju hijerarhiju, episkop (ded) , „gosti“, „starci“,gosti i starci = strojnici, Ovi organizovani patareni nazivani su „krstjani“ a žene „krstjanice“.Živeli su asketskim životom i nisu imali crkvenu odeću. Zakletve nisu polagali već su se obavezivali „obećanjima“. .U 15. v. borave i na dvorovima vlastele i ovih ih ubrajaju u svoje „kućane“Imali su i širi društveni uticaj .Posredovali su u medjudržavnim razgovorima zastaupajuću Bosnu.Dubrovnik je u nekim važnim dogovorima sa bosanskom vlastelom tražio i garancije „krstjana“ Vidimo da su uživali i diplomatski ugled. Tako je bosanski feudalizam ima jedno specifično obeležje po kome je odudarao od katoličkog i pravoslavnog.
Patarenstvo se moglo održati samo u nezavisnoj bosanskoj državi i zato se Crkva bosanska morala zalagati za odbranu bosanske samostalnosti .Tako je mnogo doprinela izgradnji u učvršćenju države.

Unutrašnja stabilizacija Bosne omogućila je i njeno proširenje. Na severu to su Donji kraji, Usora i Sol. Značajnije od ovoga bilo je njeno širenje prema Jadranu.
Bosanski ban „držaše od Save do mora, od Cetine do Drine“.
Pored trgovine Bosna je razvijala rudarstvo i uz njuega gradove naselja sa trgovima. Imala je specifičnosti svoje kulture što se vidi kroz razne rukotvorine.
Veliki razvoj doživela je za vreme Tvrtka I. 1353 – 91.Prilike u susednim zemljama doprinele su ovome jačanju Bosne. Srbije je bila pod pritiskom Turaka a i prilike u Dalmaciji išle su u korist Bosne .
Tvrtko je bio krunisan „kraljem Srbljem, Bosni, Primorju i Zapadnim Stranam“ 1377.
Daljim osvajanjima proglasio se 1390. „kralj Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja“.
U Bosni vladalac nije mogao svoga sina da postavi za naslednika prestola. Vlastela je bila ta koja odlučuje o novom banu tj kralju. Tako vidimo znatno jaču demokratiju no u Srbiji.
Vladaočevu vlast ograničavao je državni sabor koji je nazivan „stanak“ ili „sbor“. Nazivan je i „sva Bosna“ ili kao „sav rusag bosanski“ ili jednostavno kao „Bosna“.
U vreme srpske despotovine Srebrnica zahvaljujući Ugarskoj prešla u vlasništvo Srbije.
Pred kraj 15. veka Dubrovčani pišu o dogadjajima u Bosni kao opštem rasulu gde se bosanci medjusobno pljačkaju i ubujaju ali svi prizivaju pravdu od ugarskog kralja Matije Korvina .O čestim medjugradjanskim sukobima piše i istoričar Ćorović.
Bosna je kroz celu svoju istoriju bila pod pritiskom Udarske koja ju je uglavnom smatrala svojom.
(Ovo je pisano prema knjizi 45k). vidi KARTA BOSNE

Na ovde priloženoj karti vidimo Bosnu u današnjim granicama. Šrafirani delovi su pripadali Srbiji (tada Raškoj) pre Dušana (horizontalna šrafura) i za vreme Dušana (vertikalna šrafura).
Tako zapažamo da je samo mali deo današnje Bosne bio pod uticajem Srbije.Taj uticaj je bio pre svega ratnički – nasilan. Starosedeoci šrafirane površine su svakako zauzimali odbojan stav prema osvajačima.
Sa leve strane Drine živeli su Bošnjaci – svakako etnički potomci naroda Bosi (Besi) .Saglasno knjizi 45k srednji i severni deo Bosne nije imao značajnije veze sa Srbijom (tada Raškom). Taj nešrafirani deo bio je pod jačim ili slabijim uticajem Ugarske.
U graničnom prostoru živeli su Besi (Bosi) kao narod neke druge etničke osnove- ni Srbi ni Drevljani koji su životarili u brdima.To su oni koji su se povlačili u brda u strahu pred nepoznatim.
Područja Usora i Sol bili su samo kratko vreme pod uticajem Srbije.
Pod ovakvim političkim uslovima narodi sa jedne i druge strane Drine nisu omgli stupati u bliže kontakte. Tako nije moglo doći do nivelacije kultura.Zato nije moglo doći vremenom do utapanja u jednu naciju.
Srbija (Raška) nije dolazila u sukob sa narodom Bosi mada ih je razdvajala samo reka koja se često mogla i pregaziti – bili su nekako slični – živeli su pod sličnom životnom logikom.
Putopisac Balkana 18. veka pošao je iz Bugarske. Zapazio je da se slično Bugarima govori „sve do Sarajeva“. To je bila oblast Bošnjaka. Tako vidimo da se prethodnih stoleća odigrala nivelacija govorne (usmenojezičke ) kulture . Sve ostalo se ipak nije nivelisalo- izjednačilo. Granica Drina izmedju dveju država ipak različitih uredjenja nije dozvolila jaču nivelaciju kultura.
Potsećamo se da su P. Ivić i V. Jerković zapazili da su Hum, Bosna i Dubrovnik govorili drugačije od Raške u 12. i 13. veku (vidi; Jezik i mentalno zdravlje)
Srbija i bosansko podrinje usvojili su pod pritiskom zapadnobalkanski govor tek od Vuka i njegovih sledbenika i to tek pre oko 100 godina.
Naš autor Sima Ćirković lepo zapaža da su 1918. u zajedničku državu ušli narodi koji se nisu ni poznavali i koji su prethodnih stoleća živeli pod uticajem različitih kultura.
Vidi se da Velika Priča o bosanskim srbima nema naučne osnove – to je čisto politikanstvo koje našu domovinu košta u svakom pogledu.
U Bosni i danas ima pismenih ljudi koji nisu Bošnjaci i koji poštijući svoju prošlost i tradicije sebe nazivaju Bosancima.
Nigde nije objašnjeno zašto je loše biti Bosanac.

 

Kultura po Dodiku

U vreme Borisa Tadića (fakultetski obrazovanog – garant) sa kojim se bratski grlio i kod koga je u prvom redu sedeo Dodik veli direktoru BN televizije (pre godinu ipo)
Dodik: Ma jebem ti mater!
Direktor BN: ……nema smisla….
Dodik: Šta nema smisla?! Snim“me, pička ti materina, pa me pusti u Dnevnik. Jebaću ti majku, jel ti jasno! Do sad sam te poštovao , mislio sam da treba bit korektan. Jebaću ti mater, imam dvije godine , jebaću ti majku!. Zdravo.
(ozbiljna novina 3.2.13.)

I,i, i dali nam je potrebna nivelacija kultura po ovakvim uslovima_

Vidi još na ovome sajtu; HISTORIJA BOSNE