Poznati ekonomista pre 15 – 20 godina naglasio je da zapažanje neke ekonomske pojave treba više puta ponoviti i po mogićstvu gledano sa raznih strana.
Mi smo već do sada zapazili nelogičnosti valutnog kursa i vezi inflacije i investicija. Zapazili smo takodje i potrebu stranih ulaganja sa primenom tudje teghnologije . Ali nažalost zapažamo mali odziv stranaca u ovome smeru.
Dovodjenje investitora stranaca uz velike subvencije je relativno lako ali za nas neizdržljivo jer te strane firme žive tako na našem budžetu te imamo štete umesto koristi.
Uz odmerene subvencije šteta je manja ali još uvek postoji.
Normalno je da strani investtitor ne dobija nikakve subvencije za plate radnika već da se zadovolji našim udelom u investiciji tj. izgradnji fabrike. Ako takav investitor vodi proizvodnju , sa službama nabavke i prodaje, on je odgovoran za ceo finansijski uspeh. On vodi brigu o bruto platama.To do sada u okviru „Dinkić ekonomije“ nije poštovano te smo se mi gradjani počeli buniti.
Ovo je svakako zapaženo i van granica Srbije što je potencijalne „investitore“ pokolebalo za saradnju sa nama. Tako je njihov interes opao jer neće biti grebanja o Srbiju.
Druga važna crta je odnos plate u dinarima i deviznog kursa .
Strane firme prodaju svoju robu po svetu u dolarima i evrima. Dinare za radničke plate moraju kupovati u Srbiji. Dinar je precenjen. Za evro ili dolar dobijaju malo dinara i zato ne žele da ih kupuju. Zato su opteretili naš budžet.Stranci moraju dati plete našim gradjanima približno na nivou srpskog proseka.
Taj naš srpski prosek pla te je iznad stvarnog učinka i to stranci znaju. Sa precenjenim dinarom i uz platu veću od učinka moraju da daju znatno više evra za istu tu prosečnu dinarsku platu što mu obara ekonomiju.Na tako nešto niko pametan nebi pristao.Zato nam se dešava da jedni srbijanci pune budžet a drugi ,zaposleni kod stranaca, ga prazne. To je ta „Dinkić ekonomija“.
Centralna banka sa nerazumnom Guvernerkom podržava ovo bolesno stanje. Još uvek niko ne spominje smenjivanje vodećih ličnosti Cent. banke. Srbija trpi i lagano ali sigurno propada.
Preko namerno isprovociranog porasta cena inflacija je namerno pravljena da bi devalvirao evro jer je to uvoznicima odgovaralo. Ali danas vidimo da srpsku devalvaciju evra stranci ne priznaju. Guvernerka je javno priznala da se u vezi kursa dogovara sa kompanijama – Tužilaštvo NIŠTA – kriminal cveta.
Srbiju vode ljudi bivši ratni huškači. Izabrali su ih najprimitivniji i nemoralni preletači.Nije poznato da su se mentalno lečili i izlečili od ratnog huškanja. Po čemu bi sada bili dobri privrednici ako su zadržali svoje stare osobine – gde su sazrevali??
Pretsedik države živi „kao u epruveti“ – izolovano od gotovo svega. Niko ga ne sprečava da povremeno izbnosi svoja zapažanja o stanju privrede. Zašta taj čovek uopšte prima platu??
U vezi Javnih Investicija sa štampanim parama bune se čak i oni autoriteti koji priznaju da nebi došlo do niflacije „jer taj novac nebi išao kroz bugžet“ali oni vide drugu
smetnju a to su vrednosni papriri.
Još uvek n isu sagledali činjenicu da ti papri nisu potreb ni zato što bi država bila investitor i korisnik (vlasnik) tih objekata.Država bi ostala vlasnih tih gradjevinskih objekata čak i kada bi ih koristila strana firma.
To je potpuno isto kao kada običan gradjanin koji ima svoj novac sebi gradi kuću ne tražeći pozajmicu. Gradeći kuću on novac nije izgubio. Nikome ne duguje – ni potražuje.
U javnim investicijama država je uz pomoć centr, banke poslodavac izgradnje i investitor.Tu se izvodjačima radova plaća direktno gotovinom i zato vrednosni papiri nisu potrebni.
DRŽAVNA INVESTICIJA
Pojam Javna Investicija (javni rad) biće lakše prihvaćen ,s obzirom na štampanje novca,ako se nazove DRŽAVNA INVESTICIJA Ovaj više slikovit naziv je lakše prihvatljiv za većinu nenaviknutih gradjana a s obzirom na logiku štampanja para. Ako je investicija „državna“ svako će lakše shvattiti da država ulaže novac u svoju buduću državnu imovinu – i niko ništa ne duguje.
AMERIKA– SAD – ALAN GRINSPEN
U knjizi „Slom dolazi“ Autora Maksa Ote na stranama 136, 137 čitamo da je Alan Grinspen kao šef Fed-a (guverner centr. banke SAD, 1987 – 2006) u kriznom trenutku izdao saopštenje gradjanima da je Centr. banka rešena da „posluži kao izvor likvidnosti ekonomije te da podrži ekonomski i finasijski sistem“.
Ovo je značilo da je „mašina za štampan je novca “ bila uključivana i tako je moćna Amerika izlazila iz krize više puta pod Grinspenom.
Iz teksta vidimo da je Grinspen štampao novac NE ZA STROGE NAMENE već za opšte potrebe – za „potapanje krize u likvidnost“.
Kako vidimo Amerika (Velika Amerika) štampala je i štampala za sve i svašta a NAŠI vodeći ekonomisti ne smeju ni strogo namenski za potrebe države.
Po svoj je prilici da MI GRADJANI moramo povesati akciju za UKUDANJE ekonomskih fakulteta – i ne samo ekonomskih.
10.2.17