Posle drugog svetskog rata bilo je dika i ponos biti nesrbin u Srbiji.Došljaci crveni okupatori kao jači (od srbijanaca u Srbiji) naglašavali su Ja Crnogorac, Ja Bosanac, Ja Hercegovac i td. Počev sa erom Miloševića nešto se promenilo jer je istome „Slobi“ trebala glasačka mašina za sva vremena. Ohrabreni Slobom i njegovim podrepašima svi su se proglasili Srbima. Njihove postojbine proglašene su „svim srpskim zemljama“.
Namah su nestali Crnogorci, Bosanci Hercegovci i silični.
Ovo se protivi nauci o formiranju nacije.Ipak, okupaciona sila „nije boga molila“ te su svi varvarski nastrojeni sebe proglasili srbima.
Izmedju Drine i Jadrana napravili su rat za uništavanje čak i svoje imovine . Došli su u Srbiju nadajući se besplatnom dobijanju kuća , imanja i stanova a istovremeno potežući pitanje naknade ratne štete u zavičaju.
Jedan od tada vidjenih Dr. Rašković priznao je Tudjmanu;“Ovaj narod je lud, hoće da ratuje.“
Shodno svojoj tradiciji formirali su svoje „države“ RSK i SK.Ove su brže bolje propadale , opet shodno tradiicji u zadnjih 2000 godina.
„Mi idemo dalje,mi jezdimo brže po ukletom krugu možda krugu smrti“ pisao je njihov pesnik Nogo još pre pola veka. Malo je falilo pa da i Ustaše (Krajišnici) željni sukoba proglase sebe srbima.
Bez obzira što su ti lažni Srbi sasvim drugog etničkog porekla i što su u zadnjih 1000 godina živeli pod drugačijim uslovima te NJIE MOGLO DOĆI DO NIVELACIJE KULTURA sa srbijancima oni si ipak po politikantskoj liniji prihvaćeni od mnogih za Srbe.
I na tv član SANU kaže da „danas važi politička opredeljenost naciji“. To je njegovo „akademsko“ mišljenje ali ne odgovara nauci. (Vidi poglavlje Nacija i etnička osnova)
Sve to i nebi bilo toliko loše da nam ti ljudi, uključivo i lažne Srbe ostale u tim zapadnim krajevima ,ne zagorčavaju živopt tužakajući se na hrvatsku vladu kao i na vladu BH a što nesavesni ovde prihvataju.
Ovdašnji lažni srbi i nemoralni glupaci medju starosedeocima podržavaju te akcije večitih sukoba koristeći tv i štampu.
ZAŠTO JE TO NAMA POTREBNO NIKO NE OBJAŠNJAVA. Došljaci zaposleni u redakcijama i danas pišu za vlade hrvatske i BH u znaku“UA“ i niko ih ne sprečava u toj prljavoj raboti.
Nama srbijancima sukob sa vladom hrvatske nije potreban.
Sa vladom BH takodje.
Sa Albancima takodje.
Ali, ali redakcijski lajavci Ćeraju još, ćeraju, ćeraju.
Lažni Srbi u Hrvatskoj imaju i svoje ozbiljne političke organizacije koje hrvatska vlast toleriše . Zna se i ko su ti ljudi i ko su vodje. I niko ih ne dira. Žive u prestonici te države .Vidimo da situacija Nehrvata u Hrvatskoj ne mora biti loša – uz malo više razuma medju njima.
Novinari nas i dalje bombardiju izveštajuima „o tim jadnim ljudima“kao da mi nemamo svojih problema – kao da smo posebno dužni da pomažemo drugima u njihovom bezumlju.
JOŠ NIKO NIJE OBJASNIO ŠTA MI SRBIJANCI DUGUJEMO TIM LAŽNIM SRBIMA PA DA NA SVOJU GRBAČU PRIHVATAMO TERET NJIHOVE GRADJANSKE NEZRELOSTI.
Njihov funkcioner Pupovac govoreći o „hrvatskim Srbima“ zapaža da su u „potrazi za identitetom“.
Pupovac, političar ali sklon nauci ovim je rekao vrlo mnogo-pošteno tj. naučno.
Vidi se da ti ljudi ni sami ne zanju ni ko su, ni šta su , te se ,kao uzgred, izdaju za Srbe. Tako sa nekakvim izmišljenim pravom TOVARE NA NAŠA LEDJA svoje probleme koje sami pospešuju.
Tu je i slučaj ćirilice u Vukovaru. Posledice rata su još vruće a oni zapeli sa ćirilicom. Nerealno je očekivati da će se Hrvati pomiriti sa ćirilicom još bar 15 godina. Srbijanci su sa oružjem odlazili u Hrvatsku ali Hrvati nisu sa oružjem dolazili u Srbiju. Hrvati to pamte i neće zaboraviti. Bekrajno su ljuti i kako vidimo poštuju svoju domovinu
. Nasuprot, srbijanci ne poštuju svoju domovinu što se vidi kroz poklodržavljanstva i držeći domovinu u stalnom sukoba sa susedima.
Vlada Srbije morala bi jasno reći da mi srbijanci imamo svojih briga i da lažni Srbi moraju samostalno raditi na saniranju bolesne situacije u svojoj kući.Ovo nije njihova kuća.
Ovde možemo da priračunamo i lažni Helsinški odbor u Beogradu .Bilo je očigledno već u početku da je to filijala vlade u Zagrebu.Krajišnike je trebali iseliti iz Hrvatske i zato im olakšati smeštaj negde drugde. Bila je to Srbija.
Odmah po bombardovanju mnogi došljaci iz BH i Hrvatske na ulicama i kafanama ponavljali su frazu „specijalni rat“. To se svakodnevno dešavalo i u bifeu Narodne biblioteke. Bilo je očigledno da se stanovništvu Srbije ispira mozak u neophodnost pobune protiv Specijalnog rata tj. u nophodnost gradjanskog rata u Srbiji. Sve ovo je namah nestalo po prijavi jednog gradjaniniaTužilaštvu Kako je nestalo „namah“ vidi se da je organizacija došljaka u ratnom huškanju bila dobro organizovana. Vidi se i to da je u Tužilaštvu sedelo njihovom lice.
Mnogi došljaci su u Srbiji zauzeli ugledna mesta. Akademici , prof,univerz, i sl.
Jedan od njih prof. ekonomije do sada je par puta naglasio da puteve ne treba graditi jer je ,eto, i Španija gradila puteve pa je ipak u teškoćama. Profesor došljak nije zapazio da je Španija duž puteva trebala da gradi i fabrike ali to nije učinila. Prof. očigledno razmišlja naopako pa i saboterski. To u Srbiji nije dozvoljeno.
Kada smo pre par godina potegli pitanje puteva kroz Javne Radove naglsili smo „i industrijske objekte“.
Profesor ekonomije .došljak iz BH, nažalost podučava studente da ne treba raditi sve – apsolutno sve
To je logika došljaka iz nerazvijenog kraja – „divlja misao“..
Kruna ovog javašluka svakako je odlazak Srbijanaca na zapad Balkana u rat.Sa oružjem u rukama odlazili su preko Drine,a da i sami ne znaju zašto, da bi ubijali nepoznate ljude koji im nikakvo zlo učinili nisu.
