JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

Najveća imena jugoslovenskog glumišta igrala su u toj kući. Zatim je došla „demokratija“. Zapalili su zgradu. Niko, niko, „nije“  kriv. ?? Zgrada je mogla da se obnovi alii- neće biti honorara različitgih oblika jer obnova košta manje  od gradnje nove kuće. Zato je „mic po mic“ porušena do kraja.Rušena je lopovski malo po malo, zid po zid da intenzivno rušenje nebi izazvalo sumnju gradjana. A i za rušenje moralo je biti honorara. Zatim je nikla nova zgrada skupa preskupa. Još je staklom psihološki odvojena od naroda. Bez staklenog zida prema ulici bila bi povoljno mesto za okupljanje omladine svake večeri da uz gitare i pevušenje na lep način i jevtino provode svoje slobodno vreme i tako iz dana u dan prisvajaju Pozorište za Svoje.  Bila bi to ozbiljna emotivna veza možda za ceo život – „Moje Pozorište“.
Ali, jok bato!!
Divlji ljudi pridošlice od preko Drine i Lima mislili su drugačije. Uzmi pare za rušenje! Uzmi pare za novo zidanje ! Zato smo došli u Beograd , u Srbiju.
Taj stakleni zid brani od „gradjanske napasti“ i onaj donji stepenik duž cele zgrade.
Jadni omladinci nemaju gde da sednu pa ih zato i nema da u svojoj varoši sviruckaju i pevuckaju na trotoaru pred Svoijom Kućom. Stakleni zid kaže; Odbij narode. Mi naivni sve mislili da takva kuća treba da nas privlači, da kažemo „Naša Kuća“ al ljudi „od kulkture“ kažu „ne može“ i zato stakleni zid sa svih strana- jašta.
To pozorište pravi nove pretstave.Jedna nova se zove
„MAMU MU JEBEM……“
Teško je , nemoguće je shvatiti da su svi oni koji učestrvuju u toj pretstavi i njenoj pripremi mentalno zdravi.
Valjda smatraju da smo svi mi ostali mentalno otkazali- varaju se.

U beogradu bio BITEF. Sa svojom „inteligencijom“ i poduprt priučenim novinarima izgubio svaku vrednost.  Gradjani se (u vreme 40.) pobunili na taj teatarjavašluk i drskost. Šef Bitefa  javno izreče da neće uzimati u obzir zapažanja gradjana smatrajaući sebe za Boga i vlasnika te ustanove. Srećom na tome nije baš sasvim uspeo. Srećom ( po drugi put ) umro je. Taj Jadničak napisao je knjigu od 800 strana opisujući svoje susrete sa pozorišnim autoritetima celoga sveta. (Jadničak osetio je takvu potrebu …..)
Na TV Jadničak je tvrdio da je pozorište („teatar“) kultura jednog naroda.Prisutni ministra kulture (osnivač muzeja automobila) je ovo osporio naglasivši da je „naša kultura naš život celokupni“ Ovo zapažanje je jedinstveno i opravdano izrečeno u zadnjih nekoliko decenija. Taj ministar nije imao živce da duže ministruje u takvoj sredini. Beograd je to.

Na TV gledamo naše filmove i serije pune prepune PSOVANJA i scena kriminala. Tu vidimo ruske „bele“ kauboje. Vidimo i ratne teme iz BH prepune psovanja. Videsmo i rode (koje se vraćaju) uz puno psovanja. Sve to odobravaju  tekući ministri kulture. Tvorci ovakvih “ ostvarenja“ su uglavnom došljaci u mladosti vaspitavani na kominističko okupaciono pravo sa preotimanjem životnog prostora i komada hleba starosedelačkog  .Iz krajnje nerazvijenih krajeva , sa svojnom varvarskom logikom sjatili su se u Beogradu gde svojom prostotom ubijaju preko TV celu Srbiju.
Ministri kulture se smenjuju uz svaki  svoje NIŠTA.
Ti već u osnovi divlji momci , varvarskog porekla, zauzimaju vodeća mesta u kulturi Beograda pa tako i cele Srbije a krijući svoje poreklo.
Kao visokoškolski profesori prtiskuju ovu sredinu „logikom“ uzaludnosti proučavanja stare istorije (da se nebi otkrili) . Kao ljudi teatra , vidimo, uneli su svoju divljinu i prostakluk na scenu tvrdeći da je to stvaralaštvo .
Kao maldi došljaci držali su se rezervisano , što im  je teško padalo, u novoj sredini a tokom vremena oslobadjajući se prepuštali se svojim varvarskim instiktima. Tako smo i doživeli da su u našoj domovini „JEBE MAJKA….“  na sceni JDP.
Iz novinskog oglasa vidimo da ovo J….Majke reklamira glumac bivši ministar kulture te i nije čudo što se na živu kulturu gleda da uličarsko dripački način . Taj ministar dripac nije objasnio odakle mu  pravo da se  POGANI na NAJVEĆA IMENA jugoslovenskog glumišta.

U jeziku leži ODREDJENI ŽIVOTNI STAV  zapaženo je pre više decenija. Srbija je pod pritiskom pre više od 100 godina usvojila govor (jezik) hercegkrajišnika večitih ratnika. Tako je usvojila logiku večitih sukoba (ratničkih „pobeda“ )
Zašto joj je to potrebno??
I KO JE KRIV.??
Katedra za srpski jezik, katedra za staru istoriju, SANU. – Pa štaćemo sad?
Ukinićemo ove dve katedre na nekoliko godina dok se ne oporave. Daćemo otkaz SANU.
Mi gradjani poreski obveznici ne moramoTo da plaćamo.
Co.
SANU – Predsednik
Filološki fak.-Dekan
Filoz. fak.-Dekan
Ministar kulture
6.4.20.
IZBORI STAROSEDELACA – JEDINO REŠENJE.
AKO NE MI – KO. AKO NE SAD – KAD
+++