Ako je u davnini postojao  jedan narod on danas  čini etničku osnovu jednog sadašnjetg naroda , ili osnovu više raznih naroda, pod uslovom da su se različito razvijali.Ako se od naroda A u daljoj prošlosti  odvojila grupa A4 pitanje je :
Dali se ta grupa razvila u poseban narod.
Dali se razvila kao matična celina A.
Dali se utopila u neki drugi narod.
Ako je posmatrana grupa odavno, pre možda  hiljadu godina, otišla na veliko rastojanje i ako je radila na razvoju svoje opšte kulture ,materijalne proizvodnje, umetnosti i svega ostalog verovatno se razvila u poseban narod.
Ako je grupa A3 prišla  velikom i jakom narodu B verovatno se utopila i taj veliki i jak narod.Svakako da je primila njegovu kulturu i uključila se u njegov život i razvoj.Grupa A3 je verovatno tokom vremena nestala ako je bila dovoljno slaba  u odnosu na narod B.Ista grupa A3  mogla je tokom vremena ostati autonomna pri narodu B ako je bila dovoljno jaka da relativno samostalno živi.
Ako je grupa A4 prišla narodu C  koji je zanemario svoj razvoj ostala je verovatno svesna sebe kao deo naroda A .Nažalost grupa A4 nije se nadalje razvijala jer  je kao mala, nejaka, sprečena u razvoju od velikog nerazvijenog naroda C.
Izlazi da stara etnička osnova A ne mora da znači gotovo ništa  posle dugog vremena.Gradjanin pojedinac pripada jednom narodu,odredjenoj nacionalnosti,, po svome poreklu preko roditelja ,ali i po mnogim drugim činiocima. To su njegova shvatanja o kulturi , radu, obavezi prema porodici,obavezi prema ljudima svakodnevnog okruženja, opštoj gradjanskoj obavezi, odnos prema državi i sve ostalo što ga čini članom društva  nekih kvaliteta.
Tako na primer traženje posebne privilegije  otkriva njegov drugačiji način razmišljanja  tj. drugu nacionalnu pripadnost.
Ako jedan gradjanin odmah po dolasku traži priznavanje državljanstva  to znači da ne oseća odgovornost prema novoj sredini.Siguran znak nepripadanja jednoj naciji je nepriznavanje njene istorije.
Normalno je da pojedinac ne oseća potrebu dokazivanja svoje nacionalne pripadnnosti.Ako je samoinicijativno dokazuje znači da obmanjuje.
Pozivanje na imena istaknutih umetnika i naućnika ,od strane došljaka, iz svoga zavičaja u novoj sredini je takodje znak druge pripadnosti.Tu došljak, usamljeni pojedinac, i nehotice naglašava da „nije stablo bet korena“ jer oseća da novoj sredini ne pripada.
„Narod“čini istorijski dorasla grupa ljudi  koja ima odredjenu kulturu i odredjene psihičke osobine i koja je svesna razlike  izmedju sebe i sebi sličnih“ Nivelacija kultura je od odlučijućeg značaja za formiranje nacije. 

Ime naroda nije  slobnodno, nije proizvoljno.vezano je za ime države.Na pr. nacija Francuza  formirala se na teritoriji Francuske. Meksikanaca u Meksiku itd. To mora važiti i za države Balkana.Jedna etno grupa ne mora priznati ni posle 1000 godina   pripadnost i ime naroda te države. Ali susedna država ne mora  i ne treba  da je prihvati za svoju  jer se ta grupa razvijala pod drugim uslovima i zato izgradila drugačija shvatanja.
Osvajanje drugih teritorija nije širenje nacije.U osvojenim prostorima starosedeoci ne prihvataju nacionalno ime osvajača.Osvajači se i dalje ponašaju neprijateljski prema starosedeocima. Tu se ne razvija osećanje zajednićke nacionalne pripadnosti.Sve to se dešavalo i pri širenju srednjevekovne Srbije  prema moru.Nije došlo do nivelacije kultura pa tako no do uklapanja u jednu naciju.

SLUČAJ  SRBIJE  –  SRBA
Na prvi pogled trebalo bi reći  da su se prekodrinski došljaci u zadnjih 100 godina uklopili u naciju srba.
Ali, ali nije tako.
Napadni došljaci, mada malobrojni, potomci Huna i Avara (Slovena) području Srbije naturili su svoj jezik – svoj način govorenja
Starosedeoci mada izrazito brojniji ostali su  uskraćeni za slobodu izražavanja , svojih misli, svoje logike.
Došljaci linijom svoje solidarnosti uglavljivali su se u skupštinu Srbije gde su i zakone donosili kao je njima odgovaralo. Ponašajući se bezkrupulozno sami sebi su preko skupštine  dodeljivali državljanstva. Tako su linijom bezkrupuloznosti postali uticajniji od starosedelaca.
Novinari takodje došljaci u ovome su ih obilno pomagali.
Uvek spremni da zarate  pre dve decenije naterali su veliki broj starosedelaca da u okviru JNA  odlaze na zapad preko Drine u taj teroristički rat.
U svim oblastima našeg života  oseća se varvarski način razmišljanja  – što primitivnije to „bolje“ a uz teško uklapanja u savremene evropske norme.
Izlazi da se u Srbiji  NIJE  DESILO  ono što se na prvi pogled može očekivati  To je posrbljavanje došljaka. Deslo se obrnuto – varvarizacija srbije. Desila se hunizacija i avarizacija srbije.
To rade školovani došljaci samozvani intelektualci koji u Srbiji nameću lažnu istoriju i koji su zauzeli mnoge funkcije važne za mentalno zdravlje.
OMLADINA  SRBIJE treba da uči ruski i nemački jezik.Ti autori ne osećaju potrebu da lažu. Medjusobno se uklapaju i dopunjuju  u proučavanju istorije i etnologije Evrope.
Sa engleskim i francuskim vidimo dokle smo stigli.
U knjizi Nacionalni identitet  ( XX vek, 2010. Bgd.) autor Antoni D. Smit piše na ovu temu sasvim objektivno i zato je treba pažljivo čitati  i zato je važna i za nas na prostoru dezintegrisane Jugoslavije. Dezintegracija je posledica nekadašnje nesrećne tj. neuspele nivelacije kultura.