Ovo jevandjelje potiče iz 12. veka i pisano je po želji humskog kneza Miroslava. Kažu da je to najstarija srpska knjiga. Zapažamo; srpska knjiga a humskog (hunskog) porekla ??.
U svom stručnom radu Pravopis srpskohrvatskih povelja i pisama 12. i 13. veka P.Ivić i V. Jerković (1981) kažu da se u Humu pisalo bez srpskih primesa .
„Sudeći po našem matrerijalu …..Bosna je jedina oblast u kojoj se u 12. i 13. v. dosledno upotrebljavao humskobosanski pravopis bezikakvih raških primesa…“ „U Bosni humskobosanski pravopis ostaje netaknut“.
Teško je poverovati da je u Humu taj humski (hunski) knez naručio knjigu u jeziku susedne Raške. Zašto bi to učinio? Ako se oko nečega trudio činio je to za sebe i svoje područje Hum. Činio je to kako bi širio svoj humski uticaj a ne uticaj susedne Raške.
Uzevši u obzir ovo zapažanje P.Ivića i Vere Jerković izlazi nam da ovo jevandjelje nije spomenik raške (srpske) kulture bez obzira što savremeni karijeristi govore drugačije.
Raška je bila pod jezičkim uticajem Bugara sve do pojave Vuka Stefanivića Kara…(velikog).
Putopisac 18.veka kaže: “ Bugarski se govori sve do Sarajeva“
Vidi još; Jezik Srba ( pri Poreklo srba)