Jezik kojim danas govorimo može ali i ne mora da nas uputi na daleku etničku osnovu – poreklo. Sličnost dva današnja jezika ne mora da znači isto etničko poreklo. Srodnost jezika se računa na daleku prošlost. Jezici su srodni ako su u dalekoj prošlosti činili jedan jezik. Ako se deo jednog naroda odvojio , otišao na veću daljinu i nije održavao veze sa postojbinom svakako da je jezik nadalje izgradjivao nezavisno. Izgradio je svoj novi savremeni jezik. Na prtvi pogled taj jezik ne mora da liči na savremeni u postojbini. Čak šta više taj novi jezik počinje da liči na jezik ljudi novog okruženja. Srodnost jezika nije mogućnost današnjeg lakog sporazumevanja već zajednićka osnova u dalekoj prošlosti. Tako na pr. balkanski potomci Huna (Turaka) , Sarmata i Skita (Saka) govore danas jezikom Slovena Potomci Drevljana i Obodrita govore istim tim slovenskim jezikom. Sličan je slučaj i sa etničkim Rusima koji govore sličnim slovenskim jezikom.
Madjari govore svojim jezikom ali u okruženju naroda druge etničke osnove. Zato im se jezik razlikuje u velikoj meri od okruženja. To se u istoriji retko dešava – ali, desilo se. Njima sličnim jezicima govore ljudi u Aziji u zapadnom Sibiru pri raeći Ob i to su Obugri (Chanti) i Woguli (Mansi). Zapadno od Urala na evropskoj strani sličnog su jezika na reci Kami Syrjani (Komi) , južno od njih su Wotjaci (Udmurti), Čeremizi (Mari) i Mordvini na Volgi. U prostoru Baltika Fini, Estonci Kareli, Ishori, Vespi, Voti i Livi.
Narodi Murtoma i Mero usvojili su jezik Rusa. U zagradama su imena onako kako to sami sebe nazivaju.
Madjari sebe nazivaju Madjari a ne Ugari.
Zajedništvo Madjara i ostalih Ugara (Obugara) počelo se osipati pre 4.ooo godina. Današnji madjari počeli su samostalno živeti pre 2.5oo godina. I pored toga današnji jezik Madjara ima oko 1.ooo reči stare Fino-ugarske osnove.Još u davno vreme kada su Madjarti živeli u postojbini pri jugu Urala dolazili su im sa juga iranojezički i turskojezički narodi te su i njihove reči usvajali. U matrijalnoj kulturi uticaj došljaka sa juga bi je ipak neznatan.
Zajednički finougarski jezik iz daleke prošlosti je osnova jezika navedenih naroda i predmet je istraživanja.
Pojavilo se više mišljenja o postojbini Madjara.
Sajan – oblast istočnog Altaja, izvorište Jeniseja.
Velika okuka Volge pri ušću Kame.
Izmedju Urala i Baltika.
Izmedju Urala i donjeg toka reke Ob.
Izmedju Volge i Kame.
Smatra se kao najverovatnije da im je postojbina izmedju donjeg toka reke Ob i Urala. Ovo je zaključeno po nazivima biljnog i životinjskog sveta od pre 6.ooo godina kada su uralski narodi bili na okupu. Arheolozi su ovo potvrdili zadnjih decenija.( 113k 52).Fino-Ugarski narodi pripadaju tkz. tipu Uralske rase koja se formirala na granici izmedju evropeidne i mongoloidne. To bi bio antropološki dokaz da im je postojbina izmedju Urala i reke Ob(113k56). Tako izlazi de ss zapažanja lingvista, antropologa i arheologa slažu.
O vremenu razilaženja iz ove postojbine lingvisti i arheolozi se slažu da je to bilo poćev od 4. milenijuma i tada su krenuli na zapad.
Severno evropsko područje pri Uralu bilo je naseljeno još u periodu 100.000 do 30.000 godina. Izmedju ledenih doba bilo je perioda dovoljnih otopljenja za život ljudi. Nadjeni su crteži mamuta i divljeg konja na zidovima jama od pre više desetina hiljada godina. Smatra se da su ovi prvi stanovnici dolazili sa daljeg juga i Srednje Azije u vremenu 8.000 do 4.000 godina pre Hrista. Nadjeno je ipak malo predmeta materijalne kulture i teško je poverovati da se tu živelo neprekidno od najdalje prošlosti.
Zapažena je znatna medjusobna razlika kamenih predmeta sa dve strane Urala. Zapadno od Urala nadjeni su veći upotrebni kameni predmeti.
Izgleda da su stari narodi došli do Urala iz područja Aralskog jezera tokom 6. i 5. milenijuma. Na ovo upućuju ornamenti grnčarije.
U prvoj polovini 3. milenijuma zapadna granica Fino-Ugara bila je na ušću Kame u Volgu. Na daljem zapadu živeli su starosedeoci koje istraživači nazivaju Balahma (ili Volga – Oka ) narod. Živeli su na daljem zapadu u gornjem toku Volge i na Oki i celom području izmedju te dve reke. Nadjena grnčarija je špicasta sa dole okrenutim vrhom i zagrebanim linijama. Živeli su u zemunicama okrtuglog oblika. Nisu bili u oružanim sukobima. Dobrosusedski odnosi trajali su do 2.000 godine.
Plemena sa Volga – Kama područja krenila su na zapad i rasterala plemena Volga- Oka područja. Kretanja ovih naroda trajala su do sredine 2. milenijuma. Pri tome su Fino-Ugari zauzeli veliki deo istočnoevropske šumske zone. Tako se raspalo zajedništvo tih plemena – razišli su se na velikom prostoru. Prema arheolozuima stvorile su se tri velike grupe.
Od ušća Kame do baltičkog prostora.
Na kami.
Zapadnosibirska -istoćno od Urala.
Tako je došlo i do formiranja posebnih dijalekata – jezika. Već oko 1500 . godine zapaža se razlika u jeziku i materijalnoj kulturi. Oni koji su otišli na dalji zapad stvorili su Volosovo kulturu. Smatra se da su preci današnjih Vogula , Ostjaka i Ugara ostali istočno od Urala.
zapadno do Urala živeli su Permimu dolini Kame i dalje na zapad u duži Volge bila su druga plemena. Kretanje ovih plemena na zabad bila je posledica prenaseljenosti postojbine pri Uralu a sobzirom na porast broja stanovnika pa tako i otežanu ishranu na relativno niskom nivou proizvodnjue.
Fino-Ugari jesu imalu višu matrijalnu kulturu od zapadnih suseda ali je i to bilo nedovoljno.
Viša materijalna kultura stizala je sa juga iz pravca Kavkaza i Srednje Azije. Sa juga su stizali upotrebni predmeti od metala kao i znanja prerade metala već u 2. milenijumu. Stizala su i druga znanja u vezi neophodne proizvodnje.
Arheolozi smatraju da su fino- Ugari već oko 2.000. godine raspolagali bakrom. Bakarne predmete su dobijali trgovinom. – još ih nisu sami izradjivali.
Posle 2.000. godine sa juga se pojavio novi ratnički narod ali koj je iza sebe ostavio bogate tragove Fatjamovo kulture. Došli su na gornji tok Volge i Oku. Govorili su jezik Irana. Došli su sa već razvijenom kulturom. Bavili su se zemljoradnjom i stočarstvom. Preradjivali su bakar. Odnosi su u početku bili zategnuti ali kasnije su se primirili i razvili u dobrosusedstvo. Došljaci su prenosili znanja starosedeocima.
Oko 1500. godine starosedeoci (volosovo kult.) ispoljavaju jedan viši stepen razvoja i počunju sami preradjivati bakar.
Narode Fatjanovo kulture je otišao. Tada već stiže bronza sa juga i bolja sa istoka. U metalurgi8ji Fino-Ugara zapažaju se tragovi iranskog jezika. U oblasti Volosovo kulture javljaju se oko 15oo. godine dve nove kulture što ukazuuje na dalje podele naroda. Očigledno je da stari Ugari nisu bili čvrsto povezani mada su bili na približno istom stepenu razvoja. Razlozi razilaženja su očigledno ekonomski. Livade za ispašu bile su vrlo važne pa tako i klimatski uslovi.
Krajem 2. milenijuma desio se porast temperature i to je znatno uticalo na kretanja naroda. Granica zone stepe ležala je 200 do 300 km severnije nego danas. U području današnje stepe bila je polupustinje. To je primoralo ljude da traže nove prostore. Živeli su pod šatorima (jurta) od pruća i filca. Za zimu su pravili neku vrstu kućica oblepljenih blatom. Filc su pravili sami i takva primitivna proizvodnja zadržala se do danas kao domaća radinost u Mongoliji.
I pod ovakvim uslovima razvila se znatna matrijalna razlika izmedju rodova i familija.
Prelaz plemena Ugara sa istočne na zapadnu stranu Urala odigrao se izmedju 1.ooo.i 5oo .godine pre hrista. Naselili su se izmedju Urala i Volge. To je tkz. Velika Ugarska.(Magna Hungaria).
Posle Hrista izmedju 7oo. i 750. godine najveći deo Ugara ide na jugozapad na reke Don i Donjec. Ova oblast je dobila ime Levedi po imenju njhovog vojvode
Nešto kasnije ali pre 84o. godine pojavljuju se manji ugarski odredi na donjem Dunavu. Oko 845. sele se još malo na zapad u prostor izmedju Dnjestra i Dnjepra. To su plemena Nyek, Kurtgyarmat, Tarjan, Jeno, Ker i Keszi.
Odprilike u to vreme Ćirilo je bio u kontaktu sa Ugarima. Godine 862. Ugari prvi put kreću na zapad od Karpata i napadaju Franke. Kod Beča ratuju 881. U savezu sa kraljem Arnulfom ratuju protiv Moravske 892. Kao saveznici Vizantije 894 su u Panoniji protiv Franaka
Svoje današnje područje zauzimaju 895. godine
Radjeno prema knjizi 113k.Vidi “ karta Madjari „